Microsoft uz prvu jutarnju kafu

Postoji LJUBAV kada se čovek bavi razvojem sajtova, aplikacija i svega nečega što će se naći i koristiti u okviru weba. Postoji i MUZIKA dok čovek prolazi kroz taj prelepi proces stvaranja nečega originalnog, razvoja neke ideje.

I onda na kraju dođe ono LEPO kada se na kraju ta ideja pretoči u nešto originalno, opipljivo i stvarno i kad ta ideja počne da živi, da je koriste drugi i pričaju kako eto postoji tamo neko ko je to razvio i kako je to ono što je traženo.

Za starije, ta priča nekada zna biti više ona muzička priča sa pucketanjem vinila sa stare ploče uz koji lepo uživaš dok ne dođe do momenta kada ugodan zvuk neke omiljene muzičke teme zameni zvuk ponavljanja jednog takta jer veličanstvo gramofonska igla ne može nastaviti dalje.

Za mlađe, ploču zamenismo DVD-jem i rekosmo šta znaju ovi naši stari, ali avaj suština ostade ista. U momentu dokazivanja poente našim starijima kako je nova generacija u pravu i kako, eto, konačno se može čovek prepustiti muzici i samo muzici, taj moćni digitalni zvuk poče se vrteti u krug i od uživanja u pesmi ostade samo likujući stari iskusni pogled iz koga se može pročitati, “stvari se menjaju, ali neke stvari ipak ostaju iste”.

Ja sam svoju igru sa pločama davno zamenio nekim tamo browserima, ali jedan element nisam mogao zameniti nikada, a to je onaj zadovoljni pogled starijeg kolege koji kao da jedva čeka da mi kaže “mali ne radi ti ovo baš najbolje u najnovijem izdanju browsera”. I tako, on odlazi sa osmehom u uglu usana, a ja ostajem sa pucketanjem u ušima koje je ovog puta sve, samo ne od vinila jer znam da nema šanse isprobati u velikoj paleti browsera sve do kraja. Mislim, trebao bih pokupovati sva izdanja Windowsa sa svim izdanjima browserima i jedino krajnje izdanje bilo bi tu moj prazan novčanik. U ušima pucketanje, a u glavi čuveni kojot i sve one njegove “ACME” stvarčice, a ptica trkačica i dalje samozadovoljno trči li trči…

Ali i kojot na kraju nađe način da doskoči ludoj ptici (ko ne veruje, evo ako kojot laže, snimak sa skrivene kamere ne laže, kao što i ja nađoh način da doskočim svim tim browserima, barem u Internet Explorer svetu (a za to da biste verovali ipak ćete morati čitati još par redova niže).

Neko iz developer centra Microsofta došao je na ideju da korisnici prestanu da budu vukovi koji će juriti za svim verzijama operativnih sistema i browsera. Mislim, ili je to ili je slušao “Living on the Edge” pa mu se nekako rodila ideja… Bilo kako bilo sada smo u mogućnosti da na jedan prihvatljiv način izvršimo testiranje raznih stvari za naš mili i cenjeni web na jednom računaru, a sve u verzijama Internet Explorera 8 do Edgea, od Windowsa 7 do Windowsa 10. I odmah da vam svima kažem, ne nema više operativnih sistema na računaru… Mislim ima, ali nije onako kako vi mislite, onaj čuveni multiboot.

Virtuelizacija je čudo i neko se eto dosetio, dajte svim korisnicima snagu Microsoft virtuelnih mašina! I kad kažem svima, eto i PC, a i Mac korisnici dobiše ove nove mogućnosti. I bi virtuelizacija u Microsoft izdanju sa sedam virtuelnih mašina (IE 8 – Win 7, IE 9 – Win 7, IE 10 – Win 7, IE 11 – Win 7, IE 11 – Win 8.1, Edge – Win 10 Stable, Edge – Win 10 Preview).

Ok, lepo je to sve što napisah, ali zvuči neverovatno. Kako do toga? Brzo, lako i sasvim legalno, samo treba usmeriti browser na sledeću adresu Microsoft Virtual Mashines koja će vam omogućiti brzi download svih željenih virtuelnih mašina u nekoliko klika. Potrebno je samo odabrati željenu virtuelnu mašinu koju želite preuzeti i platformu za koju je virtuelna mašina namenjena (platforme su u suštini oni programčići koji će vam omogućiti da tu istu virtuelnu mašinu pokrenete).

Ja sam se odlučio da virtuelnu sreću okušam sa Microsoft Edge on Windows 10 stable (14.14393) za platformu Virtualbox namenjenu radu sa virtuelnim mašinama. Samo preuzimanje na mom ADSLu sa protokom od 50 Mb/s u downloadu trajalo je negde oko 15ak minuta (dobro dođe za kuvanje kafe za maksimalni ugođaj) za ovu virtuelnu mašinu koja je težila oko 4 gigabajta. Dobija se jedna zip arhiva koja kad se otpakuje dobija datoteka na koju je dovoljno kliknuti dvaput i nakon toga treba odabrati stavku import, sačekati malo da proces uvoza bude gotov i virtuelna mašina je spremna za rad. Naravno pri korišćenju virtuelne mašine treba voditi računa o Microsoft uslovima za korišćenje iste, kao i o nekim opštim pravilima dobre prakse.

Na jednom računaru možete imati praktično neograničen broj ovakvih virtuelnih mašina za razne zadatke, raznoliko podešene, tako da je broj mogućih kombinacija što se tiče testiranja praktično neograničen. Ipak treba biti umeren i ne preterivati, budući da ipak postoji ograničenje u resursima računara koji pokreće samu virtuelnu mašinu. Iz nekih praktičnih razloga, uglavnom na prosečnim današnjim računarima biće moguće pokrenuti jednu virtuelnu mašinu u jednom momentu, ređe dve istovremeno, a za pokretanje više virtuelnih mašina istovremeno recimo da će vas prodavci računarske opreme i komponenti gledati kao rođaka, prijatelja, brata.

I čemu sad sve ovo, a uz to i radi. Pa ne znam za ostali svet, ali ja sad uživam sasvim legalno da na jednom računaru svoj kreativno-stvaralački proces podvrgavam testovima u različitim okruženjima i sa različitim browserima i to sve na samo par klikova na jednom računaru. A zadovoljstvo je nemerljivo, zadovoljan moj stariji kolega (radi i njemu na njegovoj hi tech mašini, ipak je on stariji), radi i korisnicima od starih makina do ovih ultra gamer mode makina…

A ja?

Ja srećan jer mi sada soba nekako izgleda veća i prostranija otkada pređoh u domen virtuelnog i tako srećan odoh da popijem onu skuvanu kafu i uživam uz zvuke muzike… Ne, ni sa vinila, ni sa DVD… Radio je čudo, a postojanje alternative i izbora još veće. Zato se ne plašite da isprobate ovaj virtuelni izbor koji je Microsoft omogućio jer ponavljam napravljen je za sve vas i uz to sasvim legalan. I omogućiće vam ono lepo, da vam ostane dosta vremena za neke lepe šetnje, druženje sa prijateljima, uživanje u proleću.

Tekst je napisan u okviru Microsoft’s First League kao izazov ili Challenge #WinWithWindows

Autor teksta je gost bloger i dekin kolega sa Tehnickog fakulteta u Boru Predrag Stolić.

#ljubav, muzika i sve nešto lepo…

 

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *