U godini iza nas

Desilo se mnogo toga lepog.

Ono manje lepo potiskujem jer ne želim da mu se vraćam.

Iza mene ostaje puno  udarničkih dana u jednoj više nego uspešnoj godini na razlićitim poljima. Profesionalno, o čemu skoro da nikada i ne pišem, u godini iza mene ostaje utisnut pečat sa prejakim tragom. U svim drugim poslovima ostaje takodje pečat sa prejakim bojama koje se još dugo, dugo neće ni razmazati a kamoli izgubiti svoj sjaj.

I ono najbitnije lično: ljubav, muzika i sve nešto lepo dominiralo je sve vreme, u svakom trenutku i sa potporom iza sebe osećao sam se iyuyetno moćno i ponosito da bih ijednog trenutka imao razloga da spustim glavu ili makar pogled.

Naprotiv. Moja porodica je moja najveća ljubav i moj najveći oslonac kojem sam se svakodnevno vraćao iz raznih pravaca i posle mnogobrojnih stresnih situacija. Vraćao se u zagrljaj koji mi je i najveće muke otresao sa ramena, i misli.

Kada se okrenem iza sebe i kada pogledam sve nešto lepo što je ostalo i što me prati u stopu, presrećan sam.

Laganim korakom ulazim u sledeću godinu i radujem joj se jer znam da prenosim gomilu predivnih i neprocenjih karika mnogobrojnih lanaca koje spajam i koji mi nisu teški.

Radujem se jer u tim lancima postoje neraskidive karike zasnovane na poštovanju, na poverenju i ljubavlju koja svima nama daje krila.

Radujem se zato što koračam pored uspešnih, prijatnih, duhovitih, zdravih, vrednih, lepih, pametnih i inih ljudi koje zaista cenim, volim i svakodnevno učim od njih.

Radujem se jer znam da će se u narednoj godini desiti mnogo lepih stvari svim tim ljudima ali i meni!

Radujem se zato što vidim da se raduju i drugi.

U godini iza nas, dao sam sebi mogućnost da umnogome proširim svaja znanja ali i da ista podelim sa svima koji su to želeli. Radovao sam se svakom susretu sa znatiželjnim ljudima istih interesovanja i njihovim pozitivnim mislima. Takvih susreta je bilo baš puno i to mi daje signal da ulaskom u narednu godinu moram još više da radim na svom znanju kako bih drugima bio korisniji, interesantniji i kako bi svi zajedno imali neke koristi od svega toga.

I u narednoj godini “sve nešto lepo…” mora biti svakodnevna krilatica iz koje će se crpiti pozitivna enrgija.

Previše je ružnih stvari oko nas. Hajde da pokušamo da i iz ružnih stvari i dešavanja izvućemo “nešto lepo”? Možda deluje šašavo, ali verujete mi da je to zaista moguće i da je to jedan od načina da uspemo!

Svima od srca želim da im u narednoj godini sve nešto lepo bude sve ono što zamisle i što urade sami za sebe!

Ljubav, muzika i sve nesto lepo…