Mozda i nije tako lepo kad je samo sljapavica umesto prelepog belog snega, ali kad sneg padne, a zatim odmah pocne da se topi, nista drugo i ne preostaje osim sljapavice koja kvasi obucu vise nego kada je samo kisa u pitanju…
Nisam o tome hteo da pisem. Hteo sam da kazem kako jedne zime nisam dotakao sneg golim rukama iako ga je bilo mesecima. Neverovatno ali je tako.
A ove zime jos nije ni pao kako ume, a ja sam overio sneg obema. Nije da sam hteo, nisam. Ali kad te onaj odozgo pogleda kako ne treba, onda se jednostavno desi.
Elem, u petak ujutro morao sam poslom da odem na jedno mesto a da se vratim kracim putem, a jos kad obaveze pritisnu, pa jos vremensko ogranicenje, onda uvek neka jurnjava i zurba. E sad, morao sam da prodjem izmedju dve planine. Nas cetvoro u Ladi Nivi i nemamo problema, a ispred nas neki kombi koji ima poteskoca na uzbrdici. Gledam ga, cak sam ga i slikao, a on jedva ide, proklizava na snegu i muci se jadnik samo tako. U jednom trenutku ni makac napred, moz samo nazad, a nama se zuri samo tako…
I tu ja u trenutku donesem pogresnu odluku: da izadjem i guram kako bi mogao da krene napred, a put uzan, nikako ne mogu da ga obidjem, pa reko ajde, nije mi ni prvi ni zadnji put da nekoga guram.
I taman kad sam obema rukama zapeo o zadnji kraj kombija, u istom trenutku mi obe, ali OBE noge istovremneo na ledu ( sakriven ispod snega) odlete svojim putem, a ja onako kao daska prospem se celom tezinom na led. Uh, sexxru mu i majku i sve sto mi je palo na pamet. Pa krenam da skocim na noge lagane, al oces malo sutra… Led a ja kao na jajima…
A dlanovi bride, ma jos me bole… Sneg uleteo kroz rukave pa me nervira jos i vise od toga sto me svaka koska na telu boli… Protreso sam se kao da sam, ne daj Boze ,pao sa prvog sprata. Ne secam se kad sam se tako prosuo na snegu i ledu, a padao sam, nije da nisam, samo ovog puta , nekako bas nezgodno…
Pisem ovo a sve me boli kao da mi se malopre to isto desilo a ne u petak.
Kakav blam, kakav lom…
Okrtenem se onako nadrkan, a ovi u kolima ozbiljni kao na sahranu da posli. Imam osecaj da nisu smeli ni da pomisle da se nasmeju a kamoli da me ista pitaju. Cute a ja spreman da ujedam.
Pa mi zao sto cute, sto me makar ne pitaju : kako sam, ako vec ne umiru od smeha od prizora koji su videli,lol…Cute oni a meni dlanovi bride, ne mogu volan da drzim kako treba…cutim i ja, ko me jebe, ko jebe i njih, bem ti sneg i led i sve zimske carolije…
I da ne davim vise ( primecujem kako sve vise vulgarnosti iz mene izlazi dok ovaj post pisem), na kraju da se pohvalim kako sam fin i kako sam po ko zna koji put pomogao nekome u trenutku kada mu je pomoc trebala ( majke mu ga pa njemu i njegovom kombiju bez zimske opreme i sa svim celavim gumama na njemu, a i meni finom )…
ps. ko vidi u ovom postu neku vulgarnu rec , evo izvinjavam mu se i masem crvenim, bolnim dlanovima obe ruke… Deda mase rucicama !!! Masite i vi Dedi ali se smejte u sebi, sve me boli…
Ja kazem da kad god dodjem kod tebe i tvojih prijatelja ja ne prestajem da se smejem.
Evo masem i ja dedi… i moram, izvini, moram priznati da se smejem.
P.s. Ja se i sebi smejem kad padnem , pa tek kad me to smejanje prodje onda kukam sto sam se razbila 🙂
hehehe, ovaj post kao da sam ja pisala 😀
a mislila sam da se takve stvari samo meni dešavaju
heheheheheh
Izvini Deda, ne smeje se Gaga tebi ;)… deca nešto po kući pa im se smejem :))))
Ma, znaš kako sam te zamislila? Kao bambi u onom crtaću na ledu sa zekom :), pa ga zeka diže a on samo noge opa u vis 🙂
E bar da si imao zeku da ti pomogne 🙂
Šalu na str. Deda, ti bar znaš, kakva nam je ekološka situacija ti si srećan što vide sneg… još malo i više nam neće trebati zimska oprema 🙁
Čak ni na planinama… e to nije za smeh…
Casper
Samo ti uzivaj i smej se koliko mozes…Ovde je uvek opustena atmosfera i ljudi i dolaze kako bi se oraspolozili…
Ne smeta mi sto se smejes mojoj muci, jer i meni je smesnooo
Zamisli samo kad su jedne godine moji kumovi krenuli od kola do zgrade, a kuma padne, a njen muzic pita onako iznenadjen: Gospodjo jel vam treba pomoc??? Bili neki ljudi okolo… E kako smo se svi zajedno smejali,a ona se razbila kao slicica…
Drveniadvokat
Ovakve i slicne stvari se svima desavaju… Cak i onima ,, spretnim,,lol…
Dragana Djermanovic
Ma da, deci se smejes, bas kad si otvorila Dedin blog… Ha, ha, idi pricaj deci pred spavanje… I ja umirem od smeha sada, a tada sam mislio da cu da eksplodiram…
Kao Bambi od 80 kg,lol…
Pa ja kad sam tresnuo, svi zecevi koji su preostali ( a da ih lovci nisu skebmali) su se razbezali, mislili zemljotres …Ili sam samo ja to pomislio i osetio u tom trenutku,lol…
A salu na stranu, zalosno sto nema snega, ne valja za poljoprivredu i zbog mnogih drugih stvari ( zdravstvenih pre sv3ega)…
Kako beše ide ona … “kad si srećan tada lupi dlan o dlan” … 😀
E ismejah se ja onomad, kad se tresnuh o beton bez snega – to je umetnost! 😀 😉
Evo Deda ja se ne smejem. Bez obzira sto si se okliznuo i pao, uradio si pravu stvar. Pomogao si coveku. Uostalom, ne znas kada ces i sam doci u poziciju da ti je pomoc ovakve vrste potrebna.
I ne krivi sneg. Da zivis u pescanoj pustinji, ispred tebe bi se zaglavilo vozilo u pesku, pa bi pokusavajuci da ga guras progutao oblak prasine. Da zivis u tropima, vozilo bi se zaglavilo u blatu od pola metra, a onda bi bio i mokar i blatnjav od glave do pete. Sneg je bar beo, pa se nista ne vidi. Dakle, sve je pod kontrolom.
Hihihihihihihi
Mah-mah deda 🙂
Suske
Jes bre, ti se overila pre mene i pre snega?!!!
Kad si srecan tresni celom tezinom o pod, mozda tako,lol???
Atol
Hvala ti.
Uvek gledam da pomognem, i moja odluka je uvek ovakva kakvi god uslovi bili, veruj mi. Ali sam malo karikirao, tek da nasmejem i sebe i druge,lol…
Zelenavrata
MAH , mah i tebi od Dede,lol…!!!