Kada selo nije veliko

Prica mi prijateljica pre neki dan:

” Putujem busom kuci.

Krcat je i ne gura mi se do aparata da poništim kartu.

Zamoliću ženu ispred da mi je poništi.

Kako da joj se obratim, sa ti ili vi?

Na predzadnjoj stanici nije sišla. Znači, putuje do kraja.

Malo je bolje osmotrim i vidim da nosi bocu vina. Sigurno ide nekom muškarcu.

Vino ne spada među ona najjeftinija. Muškarac je, dakle, zgodan.

U mom selu su dva zgodna muškarca – moj muž i moj ljubavnik.

K mom ljubavniku sigurno ne ide jer ja sad idem k njemu. Dakle, ide mome mužu.

Moj muž ima dve ljubavnice – Katarinu i Anu.

Katarina je trenutno na godišnjem.

Na to ću: “Ana, možeš mi, molim te, poništiti kartu?”

Ana: “Mi se poznajemo?!?!?!?!””