Otvoreni prelom duše V

Reading Time: 2 minutes

( priča u nastavcima, ovo je peti…) V

(predhodni deo priče, klikni na bilo koju reč iz rečenice)

Otvoreni prelom duše “Trafika srce”

Zarada je bila mala, mnogo sam radio, količina je bila bitna. Bilo je jako teško obezbediti toliko ambalaže, a da bih uštedeo na gorivu, kupio sam nove gume i sredio bicikl, pa po ceo dan okretao jebane pedale po ovim mojim usponima u gradu gde je i kolima teško ići. Nosio sam ranac, pa za njega zavežem džak u koji sam ubacivao flaše. Nosio sam rukavice jer me je hvatala jeza od onih prljavih flaša, a i plašio sam se neke zaraze.

U garaži je bilo stalno hladno, pa sam prve pare dao za grejalicu. Na zidu mi je stajao plan grada  da bih se lakše snašao, s obzirom da sam tada već napravio i delio visit kartice J.

Samo par meseci ranije svakodnevno sam čitao gomile knjiga, što stručnog sadržaja, što beletristike, a onda sam prešao na oglase. Svakoga dana kupovao sam različite i u retkim minutima odmora prelazio kao Supermen preko njih. Puno poslova i slatkih para uzeh na ljudsku glupost.

Nikada mi neće biti jasno da neko da oglas u novine i ne uzme ih da bi video svoj, ali i druge oglase iste ili slične tematike. Dešavalo se da u jednom redu neko prodaje šporet, polovan, malo korišćen, a odmah ispod njega drugi kupuje baš takav. Meni nije bilo teško da kontaktiram obe osobe, kupim, a zatim odvezem i prodam isti šporet ljudima iz oglasa. Posle nekog vremena zaključio sam da njih u stvari ne interesuje takav način prodaje i kupovine, nego oglas daju da bi zadovljli formu, ženu, babu, koga god, da im je teško da dignu dupe iz udobnih fotelja pored malih ekrana u toplim sobama i da im je lakše da kukaju, kukaju, kukaju. Ok, njima dobro, meni odlično. Pride im prodam i neku flašu deterdženta i omekšivača za lovu odmah na ruke, što kažu komercijalisti iz devedesetih: solarno plaćanje.

Tako je bilo sa šporetima, kuhinjama, raznoraznim glupostima i sitnicama, a moj konto se uvećavao, tj. polako smo žena i ja otplaćivali nagomilana dugovanja.

Jednog dana pročitam oglas za trafiku na ulazu u pijacu. Meni to zazvučalo onako wauuuu prilika. Trafika na samom ulazu gde svi prolaze, pa taman semenke da prodajem u njoj, imaću zaradu. Javim se na oglas i dogovorim sastanak sa prodavcem. Odem, čovek priča neprekidno dva sata i na kraju uspe da mi proda, ali ne onu koju sam gledao, nego drugu koja se nalazila u robnoj pijaci, tj. na buvljaku. I ta bila njegova. Ima se, može se. Ali njemu, a ne meni. Ja bez dinara, bez filera, ali sa velikim entuzijazmom i optimizmom.

( Otvoreni prelom duše – nastavak “Sjaj i beda Holiwoda”->) VI

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

11 Comments:

  1. Iskreno nikad mi ne bi palo na pamet da si sve to radio ….
    E sta je zivot ….

  2. Eto sad, poceh da se sekiram.

    Sto, bre, ostavi sve, na pragu globalnog uspeha. U rukama ti je promotivna moc uticajnog bloga!!
    Da oglasis biznis preko svih vipera, snajpera, cajpera, tri… nista to, pu-pu!

    Uvedes na blogu #naplatipetak, pa okacis onaj spisak zenskinja sto su ti duzne. Pa svi tviterasi zapnu da ih zovu, odma’ da plate ili idu na nekradibremamuti-dot-kom.

    Pa kad stigne naplata, postanes sponzor, nekog grok-apa pored jezera gde plivaju te zveri sa sniclama od 100 kila! 😉

  3. Deda opasno sam poceo da se navlacim na ove tvoje dogodovstine. Osecam se kao domacice koje citaju ljubavne romane ili gledaju ove turske serije. Jedva cekam da procitam sta se desilo sa kioskom. Mirise mi da si se zesce zajebao, ali ajd’ sad, da ne lupam…nastavak je sutra 🙂

    pozdrav 🙂

  4. DEVEDESETE!!! Jbt zaboravili smo ih pomalo.Ovo mi mirise na lagani finansijski i psiholoski uspon?Kiosk?

  5. To može samo deda. I ovo, a i ono danas.

  6. Dezareo nekako mislim da Deda nije dozvolio da propadne taj posao sa kioskom, mada Dedina je zadnja…čekamo, pa ćemo videti. 😉

  7. Svi operišu tom nekom “činjenicom” kako preduzetnički duh krasi oko 5% populacije. Nemam pojma odakle im to – lično mi se čini da ljudi koji su spremni i voljni da podmetnu ledja ima mnogo više. Glavna nevolja s tim u vezi je što dok se tako mučiš i zlopatiš svima si simpatičan, ali kad ti najzad krene – i zaista počneš da koristiš sebi, drugima i okruženju – sa tom pričom je gotovo. Od tog trenutka svi u tebi vide “privatnika”, jednog od onih koji ne prijavljuju radnike, potkradaju državu, uvaljuju bofl… I generalno su krivi za sve.

    Zato je i 5% mnogo.

  8. Pingback: Otvoreni prelom duše VI | D E D A B O R

  9. Tasia
    Iskreno, pomalo me mrzi da pišem sve što sam radio…alii me nije sramota!!!

    Drnch
    Budi moj savetnik,pls. Portfolio menadzer? 😛
    De si bio kad su suze lile??? 😀

    Dezareo
    Još par nastavaka pa pauza ili kraj, videću?

    Marko
    Ovo je sunovrat, a ne uspon…

    MilanM
    To može svako, a ono danas ne baš,lol…

    Charolija
    Bolje da ne znaš završnicu…uh 🙁

    Miodrag Ristić
    Doći u tih 5% je uspeh nemerljiv. Ostalo neču da komentarišem 🙁

  10. Najezena od secanja citam…

  11. Iskreno nikad mi ne bi palo na pamet da si sve to radio …. E sta je zivot ….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *