Otvoreni prelom duše VI

Reading Time: 2 minutes

( priča u nastavcima, ovo je šesti…) VI

(predhodni deo priče, klikni na bilo koju reč iz rečenice)

Otvoreni prelom duše – “Sjaj i beda Holiwoda”

Dođem kući i kažem ženi da sedne. Kad se nije onesvestila, nikad neće. Pita me: “Kako ćemo da platimo trafiku?” a ja odmahujem glavom i sležem ramenima, pojma nemam, jebeš ga. Znam  samo da sam potpisao papir da ukoliko za par meseci ne vratim ceo dug, dajem auto za smešno male pare (recimo 3x manje od njegove vrednosti), kao garanciju. Lud, a?!

Nisam znao da ću sebi da natovarim kamen zbog kojeg će srce početi pogrešno da lupa! Nisam shvatao u šta se upuštam, nisam znao mnoge stvari, ali sam znao da žena ima poverenja u mene i da će posle prve reakcije da prihvati ovako veliku priču i zalogaj za oboje. Sedeli smo danima smišljajući šta da radimo sa trafikom. Da je bilo para, lako bi se našla ideja. Ovako je trebalo smisliti nešto drugačije čega nije bilo na pijaci.

Kako sam često išao za Niš po deterdžent, jednom prilikom pitam mog prodavca za neki auto u njegovoj ulici. On me odvede kod vlasnika, iza čeličnih vrata kroz koja se ulazilo na kuc, kuc, pa se otvori prozorče i kad se utvrdi ko je, tek onda… Procedura ko u kupleraju ili kockarnici u vreme prohibicije. Odmah sam znao da se nešto “valja” i da je mnogo dobro kad je tako, lol  J. Momci su prodavali igračke na crno, bez ikakvih papira, plaćanja poreza i ostalih državnih nameta. Jednostavno, uvozili su kamione ili kontejnere igračaka, prevozili do tog skladišta i odatle distribuirali, preko paćenika kao što sam bio ja, u celu Srbiju. Kad malo bolje razmislim, sve prodavnice igračaka snabdevale su se odatle.

Imao sam 100 maraka i izgubio sam se medju rafovima sa million različitih igračaka. Sve su bile primamljivih cena i verovatno sam ceo sat izgubio razmišljajući šta da radim. Zvao sam ženu pet puta i isto toliko puta mi je rekla da ne zna kako da mi pomogne “na daljinu.”  Prelomim, napunim kesu novogodišnjim ukrasima i izadjem švorc iz radnje. Do Bora sam vozio ko drogiran, razmišljajući kako će dalje da se razvija situacija.

Već sutradan krenemo nas dvoje na pijacu da probamo.Izložimo one ukrase na dve table stiropora, a okolo nekoliko flaša deterdženta i omekšivaća. Nema baš puno logike, ali je tako bilo. A onda prvi stres: pojavi se neka inspekcija, svi se razbežali ko zna gde, a mi ne znamo šta nas je snašlo. Neverovatno iskustvo. Posle par sati se vratimo, a onda drugi stres: nema prodaje iz trafike, samo ispred nje. Kakva spoznaja, kakav stress!!! Ej, kupiš trafiku da bi prodavao robu, a može da ti služi ničemu i bukvalno ničemu!

Izbacimo žena i ja one flaše i stiropor sa ukrasima i tu krene priča “Sjaj i beda Holivuda!”

( Otvoreni prelom duše – nastavak “Slika iz podruma”->) VII

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

7 Comments:

  1. Sta je bilo sa inspekcijom. Jel’ su te odrapili ili ne?

  2. Bože sačuvaj, da li je u ovoj zemlji ikada postojao i jedan jedini normalan zakon? Da si imao da “podmažeš” inspektore, mogao si u trafici i kupleraj da otvoriš niko te ništa ne bi pitao.

  3. Pingback: Otvoreni prelom duše V | D E D A B O R

  4. Dezareo
    Necu ti kažem,lol..

    Charolija
    Da si???
    Pitanje u proslom vremenu a nista se znacajno nije promenilo, meni se cini?!

  5. ko je presao tridesetu a nije iskusio realnost devedesetih godina taj nema pojma nista!!!

  6. Mene je nerviralo ja prodajem gace a bosanci puni love, a moj otisao tamo da se bori, povracalo mi se svakodnevno, jos me nije napustio taj osecaj..

  7. Pingback: Otvoreni prelom duše VII | D E D A B O R

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *