Svedoci smo da se u Srbiji u javnim preduzećima svako malo promeni direktor.
Direktore smenjuju i postavljaju političari na vlasti. Dva prsta u znak podrške podižu odbornici pred kojima je predlog ko treba da bude direktor. O stručnosti i znanjima tih ljudi ne želim da pišem ovom prilikom.
Sada ću pokušati da navedem neke greške koje prvo naprave “novi” direktori po dolasku u preduzeće.
– okruže se politički podobnim saradnicima
– okreče i opreme svoju kancelariju novim nameštajem, kupe novo vozilo, lap top, mobilni i rasčiste sa svim stvarima koje je koristio predhodnik
– informišu se o svojim radnicima preko svojih podobnih saradnika
– informacije o poslovanju dobijaju od svojih podobnih saradnika
I tako u nedogled.
Po neko nekada se seti i pita za savet. Uvek kažem iste rečenice:
Neka vam fotelja ne bude krst, već prilika!
– okružite se ljudima koji znaju najmanje isto koliko i vi, a najbolje da znaju mnogo više od vas
– “sidjite” u pogon, razgovarajte sa portirom, kurirom, radnikom. Od njih ćete dobiti informacije iz prve ruke kada je proizvodnja ili deo procesa u pitanju
– nemojte da se bavite materijalnim stvarima koje vam ničemu ne služe a koje vam uzimaju mnogo resursa, najviše novca, već se bavite unapredjenjem proizvodnje, optimizacijom rada, uštedom svega, počev od vremena preko struje, goriva, do ostalih materijala
– najviše vremena potrošite u informisanu i edukovanju svojih radnika jer će vam u kratkom vremenskom roku dati više nego što bi i sami očekivali, od sjajnih ideja do predloga kako da…
– bolje je dati radnicima zadatke, nego >slobodno vreme< u vreme radnog vremena. U suprotnom, radnici će proizvoditi “burgije” i uvek će naći načina da vas smene, bez obzira na rezultate. Zaboravili ste kako ste došli na tu poziciju?
– radite i stvarajte da ostane nešto iza vas.
Vreme je potrebno da bi se videli rezultati, a novi direktor da bi vas svi uporedjivali!
Neka vam fotelja ne bude krst, već prilika!
