Dobar dan, na vezi VS, molim Vas dajte mi vaseg direktora!
- Direktor trenutno nije tu, ostavite poruku, ili recite ako mogu ja da vam pomognem.
Možete i vi, potrebno je ……….., verujem da možete izaći u susret?
- Budite tako, dogovorićemo se, samo sekund…
Čuju se glasovi, ušli su neki ljudi u prostoriju.
- Da, da, uđite, direktor je u kancelariji, ne treba najava, izvolite.
- …
- Halo, da li ste na vezi? Molim Vas ponovite šta je potrebno?
I tako, ponovim, dogovorim se sve do detalja, završimo razgovor, zahvalim se.
I ostanem još pola sata u iskrivljenom položaju razmišljajući koliko je lepo kada imate sposobnog saradnika sa kojim je lako dogovoriti se. Kada saradnik preuzme obavezu na sebe i ne opterecuje direktora stvarima koje su rešive, kada možete da se oslonite sa sigurnošču na prvog saradnika.
A onda ostanem još pola sata iskrivljen u znak pitanja jer isti taj saradnik bespomučno laže u par sekundi neskrivajući šta i kako radi. Da je barem rukom zaklonio slušalicu telefona da ne čujem da je direktor tu a da je ona ta koja odlučuje za koga jeste a za koga nije dostupan.
Veverica ili euro krem, prosudite sami?
