Ja sam seljak u srcu i dusi! 😛
Danas svi hrle u gradove i bivaju gradjani, jedino ja imam zelju da odem na pojatu, sto bi Lale rekle – salas, pa da tamo zivim i stvaram.
Znanje imanje, znanje na dar, selo na dar i ko zna kako se jos zovu one emisje sto idu preko tv-a vikendom, do pre par godina sam redovno gledao. Odkad ne gledam tv, samo zevam u ovo sokocalo i uvek nadjem svasta nesto interesantno meni .
Na primer: zadnje sto me uhvatilo jesu pcele, tacnije pcelarstvo . Ono , jes da nemam pojma da li sam ili nisam alergican, ali je bitno da sam prevazisao strah i da sam bio nekoliko puta u pcelinjaku kod prijatelja. Naslonio sam se na kosnicu, pricao dugo sa njim, bez da se strecam da li ce me neka pcela pecnuti… Uostalom, cim pre , idem kod alergologa da se testiram. Literaturu sam nabavio, iscitao , pregledao sve sa YouTube-a, a ono najvaznije je da cesto razgovaram sa covekom koji se samo pcelama bavi. Uh, zarazio sam se, a kad se ja zarazim, onda idem do kraja.
Cak sam u medjuvremenu pojeo i par tegli meda. Doduse, vise sa cajem, nego ovako. Nekako , kad sam bio mladji, vise sam ga koristio nego zadnjih godina. A uvek ga imamo u kuci…samo navika i zelja !!!
E sad, nije meni zelja samo da cuvam pcele, imam jos zelja. Jedna od njih mi je da cuvam i svinje, ovce i koze. A gde su sve te zivotinjke, tu su i kokice, koja krava i par kuceta, lovacka puska, godisnja lovacka i jedna ulaznica za zurku ( bio sam pre par nedelja, urnebes, kao i ranijih godina, a opet sam dobio i na lutiji,LOL :P)…Dzip se podrazumeva.
Ako procitate sve sto sam naveo, videcete da su mi sve zelje ostvarive i realne. Ali bas me briga sto to vi vidite, meni je bitno da ja vidim. A vidim i da mi lopovi kradu sumu na jednoj parceli koju sam dobio od caleta a koju nisam hteo da podsisam kad nisam imao prebijen dinar, pa mi sada jos vise krivo kad vidim kako mi nestaju drva iz sumice… Cak sam i lopove nasao preko milicije, ali je nedovoljno za bilo kakvo terecenje , male su svote novca… To je jos jedan razlog da trebam cesce ili stalno da budem tamo, a ne u stanu.
Cudno ovo zvuci kad pricam, jos vise kad pisem ili dok me neko slusa. Danas svi beze iz sela, od poljoprivrede i ostalih teskih fizickih poslova, jedino ja idem obrnutim smerom.
Da li sam obliznuo ili previse gledam kako ljudi zive u Evropskoj uniji i kako uzivaju od svog rada, dok jedino u nasoj drzavici nema niceg normalnog, pa i isplativog u celoj ovoj prici???
Sada svi iz sela gledaju kako da prigrabe bilo kakav posao u gradu. Na selu su ostali starci ili ni oni, prazne kuce, okucnice . Prodaju se u bezcenje. Skoro je prodato celo imanje za 3.000 evra , srce me boli od kad sam to cuo, a znam koje je to domacinstvo. Svi su u inostranstvu, rade u gradovima za veliki novac a nikoga nema vise da bi drzao svetlo upaljeno i terao kokos po dvoristu.
Jos je cudnije kad ja o ovome pricam a nema urbanijeg lika od mene. Odrastao sam u “bloku” i glavna fora je da ne sedim na hladnom betonu, sve ostalo je ok. Prodjoh, videh, naslusah se, naucih se… A sada ???
Kako god, znam neke koji zive odlicno zive i smirili su se na selu , pored reke, rade u gradu. Putuju svaki dan.
Jedino sto me sprecava su moja deca i zena koja je takodje super urbani lik. Ajd, zena me i bodri( vise me zajebava) , ali deca…ma nema sanse. Ni njih, ni zenu ne bi mogao da zamislim na nekom salasu/pojati!!! ? 😛
Nego, moje je da mastam, razmisljam realno i da se pripremam, jer mozda vec u ovoj novoj godini ostvarim deo mojih zelja? Ko zna sta nosi sutra??? 😛
Pingback: Tweets that mention Moje zelje | D E D A B O R -- Topsy.com
Chisto da znas, da ni meni ideja o zivotu na selu nije strana.Dejan i ja svake godine idemo u Bercinovac,a more i ostala sranja nas generalno ne zanimaju…nama je lepo na selu.Bili ste kod nas, znate kakva je uzivancija…. :)))Jedino to oko gajenja zivotinja, tu bi nekako stala na loptu.Njive su ok, ali stoka je nesto drugo…Ali sama pomisao na moju torlacku provansu, mi razgali dusu.Mozda nekad moj cho’ek i ja i resimo dauzivamo vise od 20-tak dana godisnje u kuci na selu sa 2ha okucnice.Milina…
Majagemaja
Uh, kako je prelepo kod vas u Bercinovcu. Nijedan vas BG ne moze da zameni onu lepotu.
uf, muci me kiselina, deda daj savet, mrzi me da ustajem za telefon a na 15 cm je van dometa ruku.
Lanzul od 15 ili dodji kod mene na pihtije i crno vino…
E, ko te ne zna 😛
kad te dohvati Baba ima da te oplevi ko mladi lukac i ima da ti da i kokice i ovce a posebno koze … 😀 😛
Vi’š ti taj rečnik?
Pitije i crno vino? 😯
Moraću da probam … 🙄
Suske
Naravno da trebas da probas..
Oces da ti donesem, ili ce dodjes.
A mogu i malo rasola da ubacim u celu pricu,lol 😛 😀
Pa ako cemo realno ni selo nije ono sto je nekad bilo. Salas moze biti lep, uredan i moderan. Ne kupa se vise u buretu
😆
Sve je stvar organaizacije… samo treba osetiti tu lepotu o kojoj ti pises i onda ce i Sanja za tobom 😛 ima da me strelja 😆
ja sam se setila one vase vikednice na jezeru kako je tamo lepo… zelenilo, travnjak oko kuce…
A ti Deda vise u setnju i cuvaj sumu, nemo’ da odes a ono od sume ostala njiva 😆
Eh Vlado, sinoć sa prijateljicom pričam kako bih kupila neku kućicu na obroncima Fruške gore, zaposlila se u nekoj osnovnoj školi (kao nastavnica srpskog), uzgajala malo živinjica, neke fine i neke hranjive biljke i čitala i pisala…
Ma šta me sprečava?! Uh, ne znam… ali urbanost u smislu koji je danas prisutan je uber seljaštvo!
Sarah
Ono na jezeru je super urbano da urabnije ne moze biti. Pazi kad je komsija pre par godina cuvao mesec dana neke uzgojne pilice i ceo komsiluk mu se najebo milosne majke zbog smrada.
Zbog jezera me najvise i strah od mojih zelja, jer kad se ode gore, nista se ne radi, samo se uziva, a o tome ne mogu da pricam u komentaru…to je posebna prica.
Ipak ove moje zelje izizskuju malo veci fizicki napor i neke druge uslove..:P
Na zalost, kod nas su sela jos uvek iz proslog veka, barem u mom kraju. A ja isto mislim na sela na koja i ti misilis. A ta su super moderna i nemaju blage veze sa uredjenjem na koje vecina misli… Tako nesto i ja zamisljam, ali to ne moze preko noci. Potrebno je vreme i dosta ulaganja, previse rada i ogromne zelje.
Nek je zdravlja !!! 😛
Dragana Djermanovic
Sprecavaju te mnoge stvari koje sprecavaju i mene i mnoge od nas.
Medjutim… 😛
Ipak imamo izbor za razliku od mnogih, pa kad malo razmislimo, ostvarive su nam zelje i mogu nam se neke stvari.
A seljaci bi nam rekli : lako je s konja na magarca, tesko je obrnuto,lol 😛 😀
Lep tekst, lepa razmišljanja, lepe želje 🙂
Ja sam to rešila – tokom leta sam na selu, u Erdeviku i uživam do maksimuma.
Ali, jesen i zima su mi sasvim ok u gradu. Selo je zimi , ipak, za nas, tek kada dodjemo u neke penzionerske godine.
To s pilićima , prasićima i ostalim životinjkama , na ovaj moj način nije izvodljivo. A ima tu i dosta posla, nismo mi navikli na: svakodnevno hrani stoku i okopavaj baštu.
Rekla bih, s proleća u neko okolno selo, u kućicu, a zimi i u jesen u grad.
Da l’ da spomenem da sve te želje idu s bojom krštenice…tj. kad već počnemo da gubimo snagu sa svim šljamastim čega ima u urbanim sredinama.
Ali, i u urbanoj sredini ne znači da moramo osetiti smrad, sami odlučujemo na koju stranu okrenemo glavu, tj. nos 🙂
Izvin’te ako sam racijom malko pomutila čaroliju želja 🙂
Deda bre, pa bar pi’tije imamo, a i vino također … izvol’te i prijatno! 😀
Deda, ispravi me ako gresim, ali ja sam ovaj tvoj post shvatila tako da on ima manje veze sa samim selom koliko ima veze sa mogucnoscu da covek zivi i prezivi u skladu sa samim sobom. Ima mnogo razloga zasto to ponekad nije tako, a jedan od vaznijih si i sam naveo: drugacije potrebe clanova uze porodice. Ta vecita dilema “ili-ili”, kompromisi koje cinimo u zivotu, to smo mi, to nas cini jacim i boljim. Za mene, svaki kompromis koji ucinim sa sobom zarad boljitka drugih, moj je poen… Mada jedna moja pesma kaze drugacije… Na koncu ove godine zelim ti da svoje snove ostvarujes na radost i zadovoljstvo tvojih dragih…Puno pozdrava!
PS evo i pesmice, umesto novogodisnje cestitke
Beleška o piscu
Nikad mi jasno biti neće
zašto kosac travu ne kosi,
zašto berač ne bere cveće,
zašto svirač maršira i prkosi
iskonskom zovu svome
da zagudi, da zasvira kome.
Što se pesnik brojkom bavi,
kad pogleda u dušu svoju
pa zaluta,
ko će njega da izbavi.
Niko, niko, do mi sami,
kada smemo glasno reći:
„Ako rođen kao pesnik jesam,
i nek’ pevam neuspešno,
al’ ću sudnjeg dana
spokojno na počinak leći“.
Rada
Ovako nekako izgleda i nase leto na jezeru, ali kad se vratimo u grad , u stan, kao da si nas uvukla u zatvor. Znaci, treba nam nekih par nedelja da se naviknemo i opustimo , nastavimo sa normalnim zivotom… Psihicki puknemo po svim savovima kad udjemo u grad. Iz prelepe prirode i predivnog okruzenja, udjemo u krstenicu. Uh, lepo si to primetila i ima velike istine u tome.
Videcemo sta sutra dan nosi???
Suske
Cujemo se i druzimo, naravno !! 😛
MMiljana
Negde si blizu istine. Dodao bih, ne selo, nego pojata, istureno odeljenje,lol…
Zatim, ne prezivljavanje i zivljenje nego uzivanje,lol 😛
Ali si najpribliznija jer je s godinama smisao zivota drugaciji i tempo je sporiji.
I na kraju bih dodao: danas je bogat onaj koji ima vise slobodnih dana ( vreme ) i onaj ko ume da se opusti i uziva u zivotu.
Nista materijalno, vise duhovno 😛 😀
Dragi gospodine, ovo tišti i mog zeta taj je sve što zna sam samcat postigao i svoje znanje naučio. Sad bi on da to preda sinovima ali njih to ne zanima. Nadajmo se da će kad se nekako skrase uslišiti ćaletove tihe molbe. Ali važno je da se deca nauče poštovanju. Ispod jedan dobar video primer tolerancije generacija i to napravljen od naših komšija – Grka
Svako dobro u Novoj 2010
Zorica
Ovaj video je skoro postovao Bas se lako pamti bloger i komentarisao sam ga kod njega na blogu.
Odusevljen sam.
Ubacio sam ceo kod umesto linka koji ste vi postavili, pa je sada lepse,lol 😛
Zaista verujem da ce vasi unuci prihavatiti roditeljske savete i pruzenu ruku?
Imate divnog zeta, vidim iz vaseg komentara.
Srecno i ziveli !!!
Uvek ste dobrodosli na blog kod Deke. Opustite se i uzivajte sa predivnim ljudima u okruzenju !!
Zorice hvala za ovaj video .
Deda sta da ti kazem za tvoje zelje a da vec ne znas i sam ….
Znas razliku izmedju zivota u zgradi i zivota na salasu , prednosti jednog , prednosti drugog …
Sve ima svoju lepsu i svoju ruzniju stranu …
Ja cu ipak samo da ti pozelim da u Novoj Godini ostvaris svoje zelje pa makar se brzo posle i vratio sadasnjem zivotu 😉
p.s. znam mesto gde mozes na “praksu” pre nego se odlucis na takav poduhvat ( ako ti zatreba)
Zorice,
video je sjajan , i ja sam oduševljena i čuvam ga…da ga pokažem sinu jednog dana 😉
Lele deda, pa tebi samo Milan Njegomir moze da pomogne.
Salim se, neka ti je lepo sa tvojim zeljama, ja sam ipak za guzvu, onu gradsku.
Deda, želim da ti se želje ostvare. Realne su i sviđaju mi se, posebno pćelarstvo, jer mi je otac ranije držao pčele, ali je iz određenih razloga morao da ih proda, a sada opet priča o njima i planira da ih “zapati”.
Pre par meseci sam bio na seminaru na Paliću gde sam posle predavanja išao na salaše sa društvom. Iako sam iz Bg-a, mnogo mi se svidela atmosfera na njima i poželeo sam da i ja imam sličan salaš, sa uređenim dvorištem, domaćim životinjama i malom kafanicom u koju bi dolazili “seminarci” i komšije. Možda jednog dana 🙂
svaka ti cast brate moj….rasplakalo me je….
Tasia
Bicemo u kontaktu ukoliko ovo moje mesto ne zavredjuje paznju 😛 😀
Hvala u svakom slucaju ! Sve najbolje !
Elektra
Svako bira svoje. Meni guzve preko glave. Samo gledam kako da je izbegnem.
Treba mi mesto gde ce najglasnije da se cuju samo pticice,lol 😛
Sasa Antonijevic
I tvoje zelje su ostvarljive i realne. A sto se mesta za semninare tice, evo , ustupicu svoj prostor, cim ga zapatim,lol…
Znas kako, mi odemo , budemo neko vreme i svidi nam se, a oni koji su stalno tamo, njima je truba i oni zele nase pozicije…
Ajde da nadjemo neku rotacju i budemo brzi u realizaciji,lol 😀
Markodrim
Obrisi suze mala moja,
nek lice osmeh ti krasi!
Obrisi suze, previse si mlada…
Tako peva Luis a mi se veselimo uz pesme i uzivamo …
😛 😀
Tako sam i ja mislio m oj Deda,jeste pocetak bio tezak i sa puno nervoznih pogleda.Ja sam uvek popustio i nisam navaljivao da to bude odjednom prelaz.
Sad sam siguran da niti moju Dragonicu niti moje cerke ne bi nizasta na svetu naterao da zive opet u gradu.
Nekad se dogodi da idem i 4 puta na dan do grada i ne bude mi tesko.Cak i proslonedeljni kijamet me nije omeo da putujem redovno 🙂
Ja sam seljak u srcu i dusiiiiiiiiiiiiiiiiiii!
Srecna Nova godina i sve najbolje tebi i tvojoj porodici!
Zmajcek
😛 😀
Lutka si mi !!!
Umesto Božićnih poklona:
evo svima vama koji naiÄ‘ete na ovu pismenu stazu Å¡aljem ovo elegantno reÅ¡enje za vaÅ¡ omiljeni kućni predmet -kompjuter. Na žalost(ali i na moju skrivenu radost ;)ovo nije moj izum. Ja sam ga instalirala i cakana stvarÄica za moj skroman ukus.
http://www.stardock.com/products/fences/ Naravno besplatno!
Prijatne vam snežne dane i sve ostalo.. :)) – Zorica
Zorica
Hvala puno !
Pingback: #pratipetak u malo drugačijem izdanju! « Uspesi, padovi i život uopšte