( priča u nastavcima, ovo je četvrti…) IV
(predhodni deo priče, klikni na bilo koju reč iz rečenice)
Otvoreni prelom duše “Biznis devla”
I ko za inat, posle par meseci ne dobijem rešenje na neodredjeno, jer nisam sps-ovski podoban, nisam stranački opredeljen. Ostadoh bez posla.
Ok, mislim, ko zna zašto je to dobro? I ispostavilo se da nije bilo loše, jer posle samo par meseci, na konkursu u drugoj školi, u gradu, nisam imao protivkandidata na upražnjeno radno mesto, pa ni sva sila ovog sveta nije mogla da me ne primi i pored svih mogućih kombinacija i manipulacija, odugovlačenja i ostalih sranja.
Za to vreme, svako pre podne obilazio sam grad pešice u potrazi za idejom “šta raditi” pride, jer je bilo očigledno da od prosvetarske plate nema ‘leba. Gledao sam radnje, piljare, komisione, taksiste, obućare i svašta nešto čega je bilo u tom trenutku u mom malom gradu. Na kraju, ideju sam dobio od Roma na pijaci. Prosto k’o pasulj. Kasnije sam provalio – kad ne znaš šta da radiš, idi na pijacu i vidi šta rade Cigani, nikada nećeš pogrešiti!!! Samo što je meni falilo puno, puno para da bih radio isto što i oni.
Onda sam slučajno upoznao jednog lika koji je u Nišu proizvodio deterdžent za sudove i omekšivać za veš. Odlučio sam da kupujem od njega na veliko i distribuiram po Boru na malo. U prvom cugu kupio sam 200 litara jednog i drugog i spakovao u garažu. Sad su mi trebale flaše u koje ću pakovati. Njih sam skupljao po kafićima, kafanama i svakojakim birtijama. Uredno sam ih prao, sušio i redjao za punjenje. Posle punjenja, pakovao sam ih u one pijačarske torbe i nosio u firme, fabrike, Dom zdravlja, bolnicu, u kafane, restorane, kafiće I ljudima koje sam privatno poznvaoao. Svima sam pokazivao potvrdu o ispravnosti sa Medicinskog fakulteta iz Niša, a neretko ostavljao ženama po pola litre da isprobaju.
Fora je bila da nije moralo odmah da se plati, a vremenom sam se izveštio da dodjem po pare baš kada bi im ponestajala prethodna porudžbina, pa bih uzimo novac za nju i davao novu turu. Sve sam uredno zapisivao i još uvek imam spisak svih onih žena koje mi nikad nisu ni platile.
Odlazak na različita mesta iziskivao je različite priče. Nigde nije prolazila ista. Pripremao sam se za odlazak u fabriku i za odlazak u bolnicu. I sada mi se čini da žene na boljim položajima, sa većim platama imaju manje poverenja, a da se žene sa tanjim novčanikom lakše otvoraju i kupuju. Možda grešim, ali je tako bilo u praksi.
Jednom prilikom, u fabrici odeće, na pauzu izašlo 300 žena. Usr’o sam se od straha. Krenuo ja priču, hvalim deterdžent i omekšivač, kad jedna od njih, onako sredovečna, tamo negde iz zadnjeg reda kuhinje doviknu:
“Sine, ne treba nama omekšivač, nama treba učvršćivač!!!”
Sunce ti jebem kalaisano! Cela sala odjekuje od ženskog smeha, a ja ‘oću da umrem. Šta ću, smejem se i ja, pa kažem kako ću, samo njoj, da donesem sve što treba, naravno kući. Tu žene polude i kupe sve što sam poneo i naruče još. Uspem sve da odradim za jedan dan, pa zapucam ponovo za Niš. I tako mi krene posao, da ne dužim više o ovome.
( Otvoreni prelom duše – nastavak “Trafika srce”->) V
Reč “devla” na romskom jeziku znači “brate”…
Pingback: Otvoreni prelom duše III | D E D A B O R
Znači sad si ti na redu mene da rasplačeš… pročitah sva četiri u cugu, devla, i jedva čekam peti…
a,vidim,krenulo na bolje… Nego stvarno nije u redu da nas mucis sa crticama iz zivota! Daj kume o’ma roman! 🙂
Pingback: Tweets that mention Otvoreni prelom duše IV | D E D A B O R -- Topsy.com
Hahaha…mogu samo da zamislim kako je dobra z’ebancija u velikim kolektivia, gde samo žene rade. 😆 Nije ti bilo lako da se suočiš sa njima, svaka ti čast. 🙂
Meni nije smesno…ja prodavala gace, sapun…
Ne znam kako neko moze da kaze da je sada gore, tada smo izgubili dostojanstvo i nismo imali nista da kupimo, sad bar ima..
Dobro je, mislio sam da ce i danas da bude crnjak, ali lepo si rekao sinoc na twitteru “sivi blog post”.
😀 e ne bih ja ni posumnjala da možeš izaći na kraj sa toliko žena, dobra tetka a ti ne zaostaješ ni malo eheheh
UHHHH dobro je…kapnuo je neki dinar… u petom delu ocekujem razvitak posla… ( :
Šapke
Ma nemoj da čitaš ako češ da se rasplačeš. Ima jedan deo gde sam se ja isplakao kao kiša dok sam pisao. Mozda ga ne objavim? Videću?
Maja Gemaja
Kumo, ovo je uvod,lol :p
Šalim se. Napisao sam neke redove, ali je to smešno da bi bio roman ili nešto ozbiljnije.
Mnogo mi je drago da ljude interesuje i da čitaju…
Charolija
Veruj mi, ceo život samo sa ženama… Možda je vreme da se preorjentišem na muške? Šta ti misliš, koliko mi je to pametno? 😛
Zelena
ISTO mislim što i ti. ALi se ipak smejem, barem sebi gušt da pričinim. 😀
Lepo se razumemo, vidim da si imala sličnih iskustava…
Dezareo
Pesma je vrh umesto komentara:
http://www.youtube.com/watch?v=Sec-moJHd-g
Marouk
Samo uz dlaku,lol 😛
Marko
Neću da otkrivam detalje,lol…
Jok bre Deda, drži se ti žena. 😀
Pingback: Otvoreni prelom duše V | D E D A B O R
Jedva čekam nastavak. Kao što neko reče “Only great failure could cause great success”. Samo onaj ko je spreman da iz svoje tame nađe svetlo može da očekuje radosti življenja. Ili kako kažu “Mućke” He who dares wins . Sve najbolje
Pingback: Ustati još jednom | zubarica