Nedavno je u Boru bio gospodin Branislav Lečić. Imao sam prijatno zadovoljstvo da razmenim iskustva i razmisljanja sa ovim divnim čovekom. Još sam pod utiskom…
Želim da podelim ovaj prilog sa YouTube-a gde gos’n Leka govori stihove Radomana Kanjevca:
Mislim da ne znaš
Na izmaku noći
Beograd podseća na mirno more
Pospani grad
Spokojno diše u tišini
Noć ponekad ume da zaboli
Kao neprijatno pitanje
Tišina deluje na bubne opne
Opasnije od najveće buke
Kao napolitanke naslagane
U kutiju grada
Kao domine sa prozorima
Zabodene u srce betona
Kao košarkaši oko kojih
Stoje fudbaleri
Iza starih beogradskih krovova
Štrce soliteri
Neko je ove noći
Bio budan umesto nas
Policijska patrola, naprimer, krstari
Kao i obično
Semafori kao neki propali pijanci
Namiguju na prazno
Fabrički dimnjaci
Ljuljaju se pospano
Samo što se ne sruše od umora
Noćni autobus vuče na jedno brdo
Gomilu promašenih profesija
Ćuje se lavez usamljenih pasa svih vera
I konfesija
Iz jednog kafea svira neka muzika.
Tužna…
Tipično balkanska…
Ona je otišla sa drugim
I ostavila u njemu
Pakao…
Umesto da ode kod psihijatra Jovana Marića
On je celu noc pio i plakao
Otići kod psihijatra u Srbiji je velika sramota
Zato je svaka pesma u mojoj zemlji
Iskrena ispovest idiota
Ostavljenog – zato što voli da bude ostavljen
Takav je mentalitet
Sve drugo osim poraza je neuspeh
Atak na identitet.
Biti na vreme ostavljen smatra se najvećim uspehom
U zemlji koja je najviše ostavljenih ljudi dala
Mislim da ne znaš gde si se zaista rodila
Mislim da ne znaš s kime imas posla, mala…
Mislim da ne znaš…
Prejaki stihovi, obratite pažnju. Ponovite još koji put i obavezno pročitajte reči pesme.
O izvodjenju je izlišno govoriti, fenomenalni Branislav Lečić.
Ljubav, muzika i sve nešto lepo…
Pesma je prelepa. Mada ja ne volim Lečićev glas.