Pročitajte ovaj tekst do kraja!
Prvo da vam postavim nekoliko pitanja:
– da li mislite da su prosjaci srećni?
– da li mislite da su političari srećni?
– da li mislite da su bogati ljudi srećni?
Ako ste odgovorili na ova pitanja sa da ili ne, razmislite malo zašto ste vi nesrećni?
Stavite na papir 10 najbitnijih stvari iz svog života, neka to budu neki vaši prioriteti, ili želje koje bi vas učinile srečnijim.
Onda od tih deset, izvojite pet.
Sada svedite na tri!
I šta ste dobili?
Dobili ste tri, za vas, najbitnije stvari, želje koje Vi MOŽETE da ostvarite.
Dovoljno je da HOĆETE.
Sada za svaku od te tri stvari/želje razmislite i napišite šta je to potrebno uraditi da bi ostvarili iste?
Kada ste i to uradili, kada pred sobom imate konkretne aktivnosti koje možete da uradite da bi ste postigli ili došli do željenog cilja koji će vas učiniti srečnim, ostaje još taj jedan i najbitniji korak, a on je: URADITE!
Uradite sve to što ste napisali.
I znajte da ono što vas danas čini srećnim, sutra vam to možda i ne padne na pamet. Ono što vas čini srečnim, ne čini prosjaka, političara ili bogatog čoveka srećnim. Svako od nas ima svoju percepciju o tome šta ga čini srećnim.
Mnoge stvari u životu su prolazne. Lepota, mladost, zdravlje, krediti, beda, bogatstvo, zajednica, partije na vlasti, karijera, prijatelji.
Siguran sam da vi najbolje znate šta je to vas može učiniti srećnim, a jedni korak ka toj sreći možete napraviti isključivo vi sami.
Napravite ga. Krenite ka vašoj sreći.
Srećno!
#Ljubav, muzika i sve nešto lepo…
Odlican tekst. Bravo Deda 🙂
Lep i inspirativan tekst. Odrediti slobodno vreme posvećeno stvarima koje volim je sigurno korak u dobrom pravcu.
Poštovani kolega,
Čast i zadovoljstvo mi je što mogu da Vam se obratim i zamolim za savet. Cenim Vaš trud i rad, Vaša postignuća na mnogim poljima, koja samo mogu da budu uzor drugima! Dirnuta sam, jer postoji takav čovek,profesionalac, direktor koji brine o svojoj školi i osoblju,jer su Vam pohvale baš upućene od njih, a ipak NAJVAŽNIJE JE BITI I OSTATI ČOVEK U PRAVOM SMISLU REČI:
Učiteljica u selu, planinskog tipa, loša prohodnost, nepristupačan teren…ipak? Dečji osmeh čini čuda, zar ne?Uprkos svim nepogodnostima(na poslu od 5 ujutru do 17 po podne, jer prevoza nema) ODLAZIM svojim mališanima, koji nemaju kompjuter , ni igračke, nego ih sami pravimo. A ipak ,srećni smo.
Ono što me je pogodilo kao učitelja, kao čoveka, nije ta moja muka ,već javno i jadno ponašanje, jednog MOĆNOG DIREKTORA…Prelila je čaša gorčine,kada su sva područna odeljenja matične škole fotografisana, osim odeljenja u selu u kome radim. Direktor javlja da je ,,mnogo vrućina ,, i da se vraćaju nazad….Šta reći? Moji učenici ,lepo obučeni,, doterani za tu priliku ,čak su i pripremili iznenađenje direktoru- priredbu u čast dolaska u selo,,srećni,, odjednom pognute glave, kada im saopštavam , okice su im zasijale od suzica, …Rekla sam im da su oni divna deca, da mi je zadovoljstvo što radim i učim ih, da samo poštenim radom i zalaganjem mogu postići mnogo. Za sreću je potrebno MALO, ali nekada i to ,,malo,, znači puno. ,! Idemo dalje,! Jer za srećan život jpotreban je samo jedan korak! MI KORAČAMO!!!!
Seoska uciteljica
Ako ja treba da dam savet, onda:
– budite srecni sto vasi ucenici imaju tako divnu uciteljucu. Direktor je u njihovim ocima i zivotima potpuno nebitna osoba.