Kad vidim sarenu kravu i tvrdjave, znam da spavam i to ohoho…

Reading Time: 4 minutes

U jednom trenutku mi se ucinilo da svi spavaju. Pogledom u retrovizor, ugledah dva oka koja pomno prate sta ja to radim. Iako je sneg padao onako idilicno, kao na onim zimskim razglednicama iz prelepih planinskih centara , brzina od preko sto pedeset kilometara na sat nije mi dozvoljavala da se opustim. Noc je bila toliko mracna da se videlo samo pod svetlima i samo ispred. Sa strane kad se pogleda bilo je kao u horor filmovima.

Druga dvojica  su spavali , pijani i premoreni od teskog fizikalisanja u kafani .  Oni su svoje dnevnice odavno zaradili a meni je ostalo da nas sve zajedno vratim kuci. Imao sam preko trista kilometara da obrnem na o-ruk.

Muzika iz kasetofona je jedino sto se culo u kolima. Znao sam je napamet, kao i sve druge kasete u pregradku, a radio nisam mogao da ukljucim jer je neki fini decko polomio antenu na kolima.

Vec sam odavno presao magicnu granicu u trosenju cigareta tog dana, tako da mi ni ona ne bi prijala , a sigurno ni mojim saputnicima… Medjutim, dokonoj budali padne na pamet da zajebava coveka cije su oci bile vece od farova: palim cigaru i premestam je u desnu ruku kako bi se videla. Povremeno povucem , tek da se ne ugasi, ali je ne tresem. Drzim je onako sa velikim i neotresenim pepelom  a glavu polako pocinjem da saginjem na levu stranu. Odmah zatim je brzim pokretom ispravljam. Taman da ponovim isto kad covek iza mene progovori, naravno jacim glasom nego sto se cula muzika: ,,Istresite cigaretu !!!,,…

Kakav fini gospodin  covek? Nisam mogao da verujem? Ja bi ladno pitao da sam na njegovom mestu: Alo, decko , jel ti se spava??? Ili nesto slicno, ali da kazem kako ce pepeo da padne van piksle ako ga ne istresem, e to mi nikad ne bi palo na pamet.

Posle toga, vise zbog sebe i uslova puta, smanjio sam brzinu na neku normalu, a i moj fini cimer se uspavao …

A onda pocinje agonija. Koga sada da smaracim? Na dosadnom auto putu nigde nikoga. Cak ni putara…I tako vec duze. Nemam koga da preteknem, nema brzih od mene. Sam samcijat, sa trojicom pijanih i uspavanih , koji sanjaju kako spavaju u svojim krevetima i nemaju pojma kakvo je nevreme oko njih. Cak ni ja nisam svestan uslova pod kojim putujemo te noci, sve do trenutka kad odlucih da proverim kako se auto ponasa u situaciji da treba da prikocim. Put kao staklo. Tu mene hvata panika , a nemam skim da podelim istu. I da hocu nesto da kazem , oni me ne cuju, sto zbog muzike koju sam pojacao, sto zbog alhohola koji je preuzeo kontrolu nad njihovim telima.

Brzinu smanjujem na minimum a uslovi za voznju su na granici da moram da stanem. Odlucujem da nastavim pa kako bude. A kako moze da bude kad auto ima zadnju vucu, motor mu je napred, a u gepeku nema nista osim nasih kaputa i akt tasni. Kako dam gas tako auto krene nekontrolisano. Na kocnice ne smem ni da pomislim. Gledam sa strane da vidim da li ima neka kamencuga da je stavim pozadi u gepek, ali to postaje nemoguca misija. Sneg pada kao na takmicenju. Brisaci jedva uspevaju da sklone sa stakla sav sneg koji pada , cini mi se kao u grudvama. Grejanje u kolima i u sedistu kao da mi kazu onako hipnotizerski: ti spavas, ti spavas !!!!

Borim se da se ne uspavam, borim se da ostanem na putu, brzinom tek da milim. Kakav auto, fantazija… Bespomocan sam. Cini mi se da bi lakse vozio neki nas punoletan krs nego ovu grdosiju nad kojom nemam kontrolu. Sto nad njim, a vec sam poceo da gubim kontrolu i nad sobom. Pokusavam da mislim na bilo sta drugo sto bi me ostavilo budnog i koncentrisanog na ,nazovi, voznjom. Nisam ni primetio da cigaretu koju sam zapalio i koja mi stoji uizmedju prstiju ruke  na volanu, skoro dogorela i zamolo da mi izgori tananu kozicu .

Odjednom mi se ucinilo da vidim kravu na sred puta, i to neku sarenu. Sledece sto mi se ucinilo je da vidim zidine tvrdjave petrovaradinske a zatim i kapiju tvrdjave u Nisu. Sledeceg se ne secam.

Secam se da me je neko vukao za desno rame i da je ponavljao ,, Probudi se, probudi se !!!,,

I secam se da sam se probudio i cudom se cudio kako sam uspeo da se parkiram na sred auto puta, srecom sa upaljenim sva cetiri, pozicije i  motorom. A autu je bilo pretoplo . Nekoliko ludaka koji su vozili te noci u istom pravcu gde i ja, ostavili su tragove sa leve i desne strane na mestu gde sam parkirao. A bio sam siguran da sam stao pored puta i da ne ugrozavam nikoga.

Pomerio sam auto sa strane i izasao ispred. Koja greska. Osim snega koji je padao i dalje, neki hladan vetar je duvao . Brze sam usao , nego izasao.

Morao sad dalje. Utopija. Put koji obicno predjem za sat i nesto, oduzio se na pet ipo sati.  Svi su spavali kad sam usao u grad. Pocelo je da se razdanjuje, a ljudi su krenuli u prvu , ili iz trece.

I dalje sam isao vrlo sporo kad iz jedne raskrsnice izlete jedan auto. Moj refleksni i nepromisljen potez desne noge zalepio mi je stopalo na kocnicu. Mozda me je i grc uhvatio u desnu nogu u trenucima kad je auto napravio prvi krug za 360 stepeni i tek tada sam ukapirao da treba da sklonim nogu sa kocnice. Okrenuli smo se jos za pola kruga dok nas bankina autobuskog stajalista nije zadrzala i ukocila.

U tom trenutku su sva trojica skocila kao da ih kapetan u vojsi budi , ali ovog puta totalno preplaseni za svoje zivote…

,,Sta se desilo, sta se desilo, de smo???,,

Auto je bio okrenut u pravcu iz kojeg smo dosli. Sta sam mogao da odgovorim osim da sam nesto zaboravio i da moram hitno da se vratim po isto.

Prepoznali su grad, ukapirali da sam okrenuo auto i da je sve u najboljem redu, a onda su uz zapaljene cigarete poceli da mi prigovaraju sto nisam bio pazljiviji , sve onako vazni . Kao da se to njima nikada ne bi desilo da su oni vozili???

Zapalio sam i ja jednu, povukao kratak dim, kao Teks Viler i sa osobitim zadovoljsvom ih oterao u sto p. materine, a pride ih  nahranio sa sto milona kubika snega i onoga sto se ne jede.

Tako mi svih sarenih krava, tvrdjava iz N.Sada i Nisa, odo ja da spavam.

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

13 Comments:

  1. lepa prica, uspavala je mene,a to je bas tesko.

  2. Priča ti je odlična!
    Ali, prijatelju, nedovoljno da mi se sklopi oči ove noći …
    Molim te, za sutra da smisliš dužu, i obavezno da ima snega, i da ima vatrice koja pucketa u kaminu, na vrhu brda u kolibi, dve čaše crnog vina, sveća koja dogoreva, nečije ruke …
    Je l’ može?

  3. Magi
    Drago mi je da sam uspeo pricom da te uspavam. Mozda i ti sanjas sarene krave i tvrdjave?

    Suske
    Hvala. Uzgred, da sam napisao i roman, tebe bi to tesko uspavalo… Razloga je vise, a predpostavljam da je jedan od razloga i Babejac i njgovi smesni komentari. Ukoliko gubis svoje vreme da nekom ispranom mozgu pokusas da objasnis ,,Nacin zivota,, i pored briljantnog teksta koji je barem meni- manifest, onda ti u narednom periodu od nekoliko godina neces spavati. Neke stvari ili ljude jednostavno preskocis kao da ih nema i to je to. Pozajmicu ti sto miliona kubika snega i onoga sto se ne jede, tek da imas cime da nahranis pojedince 😀

    A za pricu ne brini, vec cu nesto smisliti u svom stilu a da bude sve po zelji i meri 😛

  4. Ma ja se samo brinula je li stigoste zivi, bez obzira sto je bio san!I kazem sebi,vidis jesu, kada Deda pise pricu!!!

  5. Sanjalica
    Dogadjaj je istinit a da smo stigli zivi i zdravi potvrdjujem ovim postom, sa osobitim zadovoljstvom !!!

  6. Zadovoljstvo je i nase!Ja nikada ne znam sta je java a sta san… sta ces takav ti je zivot sanjalica… 🙂
    pozz!

  7. Pozdrav i tebi i nemoj da sanjas sarene krave 😛

  8. Dobro jutro.Nadam se da si se naspavao 🙂

  9. e sad, pa ja da sam vozio nikada ne bih… itd… he, he, nego drugo mene iznenadi.. pa ja se ne sjecam da je teks pusio.. verovatno sam zato preferirao bleka stenu i komandanta marka…

  10. Pingback: Narucena prica | D E D A B O R

  11. Zmajcek
    Dobro jutro ! Vredan sam od sabajle, sto se da videti …

    NeMresBilivit
    Teks Viler je imao foru da zapali cigaretu, povuce jedan dim i onako fakirski izbaci cigaretu sa srednjim prstom, daleko od sebe. Nedugo potom, opet bi palio cigaru, vuko jedan dim i ponovo je bacao…
    Morao sam njega da se setim..
    Ovi su bili ekolozi za njega 😛

  12. Vožnja kroz mećavu romantična je i uspavljujuća samo u priči. Izbegla bih to, sem ako se radi o životu ili smrti. Doživela sam jednom to ‘policijsko klizanje’, kad se auto na ledu okrene za ceo krug. Od tada znam kad mogu slobodno da zaboravim na kočnicu, pozz 🙂

  13. Lost03
    Meni je klizanje postalo kao dobar dan, tj dobro jutro, obzirom da dok dodjem na posao, u zimskim uslovim, najmanje jednom proklizam…
    Kocnicu ne pipam, samo dajem gas ko na takmicenju…
    Za sada je sve ok.
    Pozdrav i tebi…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *