Znanje i obrazovanje

Znanje i obrazovanje

Znanje je najvažniji ljudski resurs i kapital, a s obzirom na neophodnost posedovanja informacija (znanja) da bi se opstalo u stalno promenljivom okruženju, današnje društvo nazivamo društvom znanja. U njemu je obrazovan čovek u središtu pažnje. Potrebno je definisati neke pojmove koji se koriste kao sinonimi za znanje:

  • Učenje je proces sticanja veština i znanja, koja rezultiraju u relativno trajnoj promeni ponašanja.
  • Obučavanje označava sticanje novih praktičnih znanja i veština potrebnih za rad, rukovođenje, upravljanje organizacijom, prema usvojenim pravilima, propisima i standardima. Obučavanje dovodi do promena u veštinama.
  • Trening predstavlja uvežbavanje stečenih praktičnih znanja i veština.
  • Razvijanje znanja je vezano za sticanje novih znanja, veština i sposobnosti koje omogućavaju pojedincu preduzimanje složenijih poslova, pripremajući ga za budućnost i zahteve koji tek dolaze. Razvoj dovodi do promena u stavovima i vrednostima.
  • Obrazovanje znači sticanje i stalno inoviranje širih znanja iz primenjenih naučnih disciplina i poslovne prakse, relevantnih za delatnost i ciljeve ustanova.

Znanje se prema novijim definicijama karakteriše kao individualna, nečujna pojava, usmerena na akciju, bazirana na pravilima i u stalnim promenama. S obzirom na kompleksnost termina, znanje se izražava kao kompetentnost. Kompetentnost je sposobnost da se ispune zahtevi posla kojim se osoba bavi.[1]

U vremenu, koje je pred nama, učenje postaje lična odgovornost. Ljudi treba da preuzmu odgovornost za svoje znanje i kvalitet posla koji obavljaju, ne čekajući da inicijative za sticanje znanja stignu od viših nivoa menadžmenta.

Uvažavajući ove činjenice, može se zaključiti da budućnost i perspektivu imaju ona društva, organizacije i pojedinci koji budu imali neophodna znanja i veštine koji će im omogućiti da nadvladaju tako moćne i međusobno povezane sile kao što su brzina promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena. Budućnost pripada onima koji uspešno savladaju tri stvari: ubrzano učenje, veću memoriju, kreativno razmišljanje.

Na dobar i siguran posao moći će da računaju samo oni pojedinci koji budu prilagodljivi uslovima i vremenu, kao i oni koji budu stalno obnavljali i inovirali stara i sticali nova znanja.

Dakle, obrazovanje je ideološki i politički neutralno a učenik/student je u prilici da se opredeli .[2]

Učenje pretpostavlja sagledavanje svih promena koje nastaju kao rezutat učenja. Organizacije koje uvažavaju ovaj koncept moraju voditi računa o tome da je učenje ne samo jedan od glavnih elemenata aktuelne strategije, one predstavljaju osnov budučeg razvoja- kao permanentno učenje.[3]

Zemlje članice EU, su u ‘Lisabonskoj strategiji’ istakle da EU do 2010.godine treba da postane najkonkurentnija i najdinamičnija svetska ekonomija zasnovana na znanju.[4]

Najprofitabilnija investicija današnjice je ulaganje u obrazovanje. Ta investicija se vraća ulagaču za nekoliko godina, donoseći mu siguran kapital i profit. Posledica nedovoljnog ulaganja u obrazovanje je gubitak tržišta i konkurentske sposobnosti firme-ustanove. Učenje dovodi do sticanja prednosti organizacije u odnosu na okruženje i konkurenciju. Ipak, obrazovanje može imati pravi efekat na kvalitet rada samo ako je usklađeno sa potrebama konkretnog preduzeća-institucije.

Zato koncept obrazovanja po meri preduzeća-institucije-ustanove stavlja akcenat na:

  • Utvrđivanje konkretnih potreba za obrazovanjem radi definisanja sadržaja
  • Izbor odgovarajućih metoda obrazovanja
  • Izbor predavača
  • Aktivno učestvovanje polaznika
  • Kontrola efekata obrazovanja radi preuzimanja korektivnih mera.

Kvalitet ljudskih resursa je ključ za povećanje produktivnosti, a što je veće ulaganje u obrazovanje, veća je i produktivnost. Osnovni problem finansiranja nauke i obrazovanja u Srbiji je limitirani budžet, koji za nauku iznosi 0,4%, a za obrazovanje 3,9% BDP-a. Nauka i obrazovanje nose razvoj zemlje i obezbeđuju njenu budućnost.[5]

Samo u Švedskoj I Francuskoj je više od četvrtine ispitivanih organizacija ulagalo više od 4% u obuku. Izuzev Francuske, većina organizacija u svim drugim zemljama ulagala je manje od 2% zarade u obuku.[6]

Dakle, u savremenom svetu znanje je najznačajniji resurs, a negovanje intelektualnog kapitala nacije je garancija progresa u njoj. Obrazovanje predstavlja ozbiljnu investiciju, zato je nužno odabrati pravo obrazovanje, jer investirati u obrazovanje znači investirati u budućnost.

Proces obrazovanja

Proces obrazovanja se odvija u okviru institucionalnog sistema obrazovanja. Takav sistem obuhvata sve obrazovne institucije koje su povezane i organizovane u jedinstvenu mrežu. U tom smislu, svaka zemlja ima svoj specifični sistem obrazovanja, mada veliki broj obrazovnih sistema ima neka opšta i zajednička obeležja koja se odnose na organizaciju, nivoe obrazovanja i trajanje školovanja. U poslednje vreme, zajednička obeležja u obrazovanju odnose se i na studijske programe i nastavne sadržaje. U procesu sticanja visokog obrazovanja, razvile su se i određene institucije izvan univerziteta, koje su pružale odgovarajuće profesionalno obrazovanje. Nastao je novi oblik visokog obrazovanja, koji je izlazio iz okvira institucionalnog sistema. Obrazovanje stečeno na ovaj način omogućavalo je brže zapošljavanje. Evidentna posledica takvog razvoja visokog obrazovanja jeste i velika heterogenost sadašnjih visokoškolskih ustanova u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Kvalitet kontinuiranog stručnog obrazovanja (KSO) može se poboljšati putem adekvatnog rukovođenja, razumevanja profesije i upotrebe standarda koji su primenljivi u praksi. Tri grupe standarda su se izdvojile iz različitih zbirki standarda nastalih u toku protekle decenije za potrebe vrednovanja kontinuiranog obrazovanja. Ove tri grupe standarda odnose se na željene rezultate, proces obrazovanja i upravljanje.[7]

Znanje kao intelektualni kapital 21.veka

“Znanje postaje osnovni resurs privređivanja, koji omogućava da ostala tri resursa, radna snaga, kapital i prirodni resursi budu produktivni.”[8]

Pojam »znanje« se na različite načine interpretira, s obzirom na to da su pažnja i napor istraživača usmereni na određivanje prirode znanja i prirode mišljenja, određivanje uloge konteksta i na određivanje socijalne komunikacije između odraslih i učenika, i između vršnjaka. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja, sa kojim su saglasni i teoretičari i praktičari, jeste razvoj saznanja. Analiza postojećih istraživanja pokazuje da postoji usredsređenost istraživača na razvoj sposobnosti saznavanja kao cilja obrazovanja. Reč je o osobenosti učenika da razumeju svet, da uspešno rešavaju probleme i da usvoje raznovrsna značenja iz te interakcije.[9]

Prema istraživanju Stanford Univerziteta (SAD): Ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine udvostručeno je do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostručava svakih 5 – 8 godina.

Ovaj fascinirajući podatak osim što sam po sebi predstavlja zanimljivost, ima neslućene implikacije na naš svakodnevni život – privatni i poslovni. Na privatnom planu ova „eksplozija” znanja ima za posledicu da zemlje i pojedinci kojima su novoosvojena znanja na raspolaganju stiču velike potencijale za kontinuirano povećanje životnog standarda, kvaliteta života i bogatstva uopšte. Na poslovni život pojedinaca, organizacija, država i sveta posmatranog u celini, ove ogromne, ubrzane i svakodnevne promene utiču na način koji će u svakom pogledu i značajno izmeniti dosadašnji način života.

Na početku 21. veka susrećemo se sa ogromnim promenama:

  • život, društvo i ekonomija postaju sve složeniji,
  • vreme u kojem živimo je nepredvidivo,
  • priroda poslova se radikalno menja,
  • sve više poslova nestaje usled tehnoloških promena,
  • prošlost sve manje može biti oslonac i putokaz za budućnost.

Već sada je teško predvideti koja znanja i veštine će biti potrebne i tražene za narednih 10 godina. U većini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, što znači da znanje svakoga od nas treba da se duplira svake 2 – 3 godine samo da bi “držali korak” sa promenama, a oni koji to ne budu činili neumitno će zaostajati! Pogotovo što se u poslednje vreme beleži trend stalno prisutne erozije, amortizacije znanja koje tokom tri do pet godina zastareva do 50% [10](Beardwell, et al, 2003, p. 52).

Društva u kojima se vrednuje znanje kao resurs, koja ulažu u obrazovanje i nauku, u kojima je razvijena informacijska infrastruktura i u kojima se visoko ceni individualnost, sposobnost i kreativnost pojedinaca i organizacija, nazvaju se inovativna društva.

Japan je još 1980. godine doneo stratešku odluku da japanska privreda promeni strategiju razvoja. Umesto investiranja u tešku industriju i petrohemiju, težište ulaganja pomereno je na delatnosti koje počivaju na ljudskom umu i znanju i koje troše malo energije i sirovina. Rezultate te vizionarske odluke može se videti danas.

U SAD broj zaposlenih u delatnostima visokog znanja, kao što su profesionalne i poslovne usluge, izjednačio se sa brojem zaposlenih u industriji.

U Velikoj Britaniji osnovni prioritet vlade je edukacija svojih građana. Ovo opredeljenje je potvrđeno imenovanjem „prvog državnog Podsekretara za doživotno učenje“(first Under-secretary of  State for Lifelong Learning).

„Privreda ima potrebu i obavezu ulaganja u visokoobrazovane kadrove koji će primenjivati i razvijati nova tehnološka dostignuća.“[11]

Diploma nije garancija za posao, ukoliko se ne poseduju odgovarajući lični kvaliteti, kao što su: sposobnost za timski rad, osećaj odgovornosti i lične discipline, sposobnost donošenja odluka, osećaj za saradnju i spremnost da se rizikuje, inicijativnost, radoznalost i kreativnost, profesionalizam, težnja ka perfekciji i dosezanju graničnih mogućnosti i osećaj građanske odgovornosti. Čovek, inače, vodi rat u sebi između zahteva nametljivog traženja od njega i onoga što on može ostvariti. [12] Od  svega  toga  se  treba  braniti  znanjem.

Polazeći od ovih stavova, tokom celog života potrebno je učiti i shvatiti da suština učenja podrazumeva učenje ljudi da misle, a ne da samo akumuliraju činjenice.


[1] Značenje reči: “Kompetentnost”,  Vikipedija, slobodna encikopedija : http://bit.ly/9FCaSB

[2] Avramović, Z. M. (2004). Obrazovanje za građansko društvo – ideološko sredstvo tranzicije. Sociološki pregled, 38(1-2), 175-187.

[3] “Organizaciono ponašanje” V.Zimanji, G.Štangl Šušnjar, Subotica 2005.Str.103

[4] Menadžment i znanje kao neophodan preduslov održivog razvoja, Milosavljević Z., Nestorović O., Zdravković D.”Ekonomika”2010, vol. 56, br. 1, str. 115-120

[5] “Nauka i obrazovanje u funkciji održivog razvoja”,Babić V.,IMK-14, Istraživanje i razvoj-2009, vol. 15, br. 3-4, str. 55-59

[6] Menadzment ljudskih resursa, D.Tarrington, L.Hall, S.Tejlor, peto izdanje, Beograd 2005,Str.407

Izvor:Summarised from Holden,L.and Livian,Y.(1992)’Does strategic training policy exist? Some evidence from ten European countries’, Personnel Review, Vol.21, No.1, pp12-23

[7] Knoks, A. B. (2002). Poboljšanje kvaliteta kontinuiranog stručnog obrazovanja. Glasnik Narodne biblioteke Srbije, 4(1), 291-297.

[8] Urošević S., Riznić D., „Obrazovanje zaposlenih-put ka postizanju konkurentske prednosti“-XII International Symposium,Faculty of Organizational Sciences, Symorg 2010,  Zlatibor,  9-12. juni 2010. , Zbornik izvoda radova str. 341-342, Zbornik  radova CD

[9] Šaranović-Božanović, N., & Milanović-Nahod, S. S. (2002). Znanje i nastavni program. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, (34), 65-78.

[10] Beardwell, I. and Holden, L. (2003), Human Resource Management, Person Education. p. 52

[11] Urošević S., „A Strategy For the Textile Industry-Expert Personnel Development In TheTransitional EnvironmentSerbian Journal of Management, An International Journal for Theory and Practice od Management Science, Volume 3, Number (I) (2008), 83-93

[12] Zjalić, L. M. (2003). Kulturno-tehnološke determinante razvoja i kvalitet života i rada. Međunarodni problemi, 55(3-4), 374-394.

**************************************************************

Ko je procitao ceo tekst, verujem da ce naci sebi interesantne detalje.

Ovo je izvuceno iz jednog mog rada, nabacano ovde na blog onako, bez posebnih namera. Mozda sa zeljom da u ovom trenutku skrenem paznju na osnove koje pojedinci moraju ili trebaju imati.

Nista posebno, cak se mogu pokrenuti odredjena pitanja? 😛

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

16 Comments:

  1. Jako cenim kad neko uspesno da izvuce sustinu i iskaze je kratko i jasno.
    Cika Jova je ovo jednostavno napis’o:
    “Znanje je sila, znanje je moc, ucite deco dan i noc.”

    Povodom nekih teza iz teksta….

    Kazu, svakih par godina se udvostrucuje znanje i ako ga ti ne udvostrucis, puk’o si!
    Realno, veci deo tog “udvostrucavanja” dobijamo zahvaljujuci tehnickom napretku,
    prosto umrezavanjem i sistematizovanom distribucijom informacija, koje su tu oko nas. Strateski prodori i dalje traze svoje vreme i klikere, kojih nema svuda i uvek.

    Pre nego sto mogu da se nazovu znanjem, nove informacije traze da se promisle, da se sistematizuju, usvoje, pa i odzive,
    Tesko da cete me ubediti da svakih 5 godina, sve i da progutamo masu cinjenica, mozemo znati duplo vise. To je linijski, i pijacni pristup. Danas daj dva kila, sutra cetiri, a prekosutra salji osam, da i ne dolazim… Lepo nas pripremaju da trazimo jos onoga sto su nam spremili.
    U trci za najnovijim znanjima, gube se mnoga vazna bazicna.. Deca znaju o aligatorima, jahala su kamile u Egiptu… ali nikad nisu dotakla kravu i videli kako jede. Pohadjajuci nastavu i vannnastavu, 12 sati dnevno, ne stignu da nauce da sebi pripreme hranu ili odecu. Mek je tu a kape se beru kod Kineza. Uceci menadzment ljudskih resursa ne stignu da sagledaju nogo konkretnije i dublje relacije sa sopstvenim ukucanima.
    Pojedinci postaju zivotno neuki i zavisni od sredine po najosnovnijim zivotnim funkcijama.

    Skole postaju tesne za naucno-obrtnicki potencijal.
    “Nastao je novi oblik visokog obrazovanja, koji je izlazio iz okvira institucionalnog sistema.”
    Biznis nam opet uvaljuje kosku kroz prodaju honorarnih kurseva, uz jasnu ucenu:
    “Obrazovanje stečeno na ovaj način omogućavalo je brže zapošljavanje.”

    Kroz unovcavanje svojih knjiga i “naucnih” radova, “naucnici”, misle umesto nas … kako da jos ucimo i jos vise radimo, da ostvarimo ono sto nismo ni znali da zelimo dok se nismo “obrazovali”.
    Cekam da se otvori jos Univerziteta, za one koji ni Megatrend nisu mogli, pardon, stigli, da zavrse a zude da plate svoje naucno zvanje. Jer, zvanje je moc… zezn’o se Cika Jova… nije im’o informaciju… bar da je bilo social networking-a, da ga neko uputi na literaturu… da mu da link…

  2. ‘Ebga Deda, pisi krace postove, pa cu i ja da pisem krace komentare! 😆

  3. Kada sam nedavno bio u Belgiji vodili su nas u obilazak tzv tehno-parka u okviru lokalnog univerziteta koji zapošljava 7.000 ljudi a studira 60.000 studenata. Nemoj da me shvatiš pogrešno – ali ta ustanova je veoma PROFITABILNA. Ne samo što ne troši budžetske pare – ona ih pravi. Da ne govorim o tome što su njihovi patenti jedan od glavnih Belgijskih izvoznih poslova. Ti si sve to manje-više rekao u tvom radu, ali čini mi se da te ideje nisu u centru agende, bar ne kod većine prosvetnih radnika. Obrazovni Sistem mora da bude zamajac budućeg razvoja, a bojim se da to danas nije tako. Čini mi se da masa klinaca kad završi školu ne zna NIŠTA da uradi samostalno, a ako slučajno i zna to sigurno nije u školi naučila. Izvini na iskrenosti, zaista podržavam prosvetare, ali mislim da moraju malo šire da gledaju na stvari… Ne znam iz kog će budžeta sutra primati plate ako fabrikuju nesposobne?

  4. Drnch
    Ukoliko sagledamo samo osnovno i srednje obrazovanje, bio bih saglasan sa tobom, ali ako pogledas sebe, mene i nase prijatelje ( naravne ne one koji otvaraju pasijans na kompu), videces da smo samo u proteklih nekoliko godina stekli znanja kojima smo u prednosti nad drugima a koja u nasim memorijama zauzimaju znacajno mesto u ovom trenutku. Do pre nekoliko godina nismo imali interesovanja niti mogucnosti da prihvatimo nesto o cemu nismo ni sanjali, sada je sasvim drugacije.
    Svakim danom prihvatamo sve vise i vise informacija, kroz mnoge i znanja o mnogim stvarima, pa teza da se znanje udvostrucuje ima zasnoanost na istrazianjima koje su neki tamo ljudi vec uradili.

    Svakodnecnica Srbije i naseg drustva je posebna prica.
    Nju bih zaobisao, a ovo prvo bih prihvatio kao realnu cinjenicu zbog koje sam licno jako srecan jer svakodnevno napredujem uceci razne stvari. Na moju srecu, imam osnovu. …opet drugo neko pitanje, a u stvari prvo!!!

    Miodrag Ristic
    Apsolutno te shvatam i nemas potrebe da se izvinjavas. Mi zivimo drugaciji sistem. Tako blizak, jasan, realan, a tako dalek, ni priblizan kao Belgijanci i ini…
    Mi fabrikujemo nesposobne iz ma kog budzeta se finansirali, ali je ta nesposobnost vezana samo za nase uslove. Kazi mi nekoga ko je otisao iz Srbiji i pokazao bilo kakavu nesposobnost? Naprotiv.

    Mi smo funkcionalno nepismeni, nesposobni i naravno sa nasim diplomama ne mozemo ni da se zaposlima a kamoli da pokazemo bilo kakavu inovativnost, sposobnost i slicno.
    BTW, svi nasi fakulteti su visoko profitabilni, veruj mi!!!

  5. Slažem se da je problem sistemski, ali svako snosi svoj deo krivice. Verovatno je najgore to što su mladje generacije “sistemski” ubijene u pojam, i prihvataju zdravo-za gotovo da ništa ne mogu da urade sami. Sve do najbanalnijih sitnica. Znam jednog momka, bistar, vredan, ali čim naidje na bilo kakav trivijalan problem – stane i kaže: “Ovo ne ide…” I onda stoji tako i čeka da doje neko drugi da mu pomogne. Niko mu nikad nije prodao ideju da njegova inteligencija i znanje imaju neku svrhu, da treba da ih KORISTI. Na žalost to je masovna pojava, i to je ono što me užasava…

    A ako naš sistem služi da izvozi sposobne i pametne – i nije neki sistem.

  6. Miodrag Ristic
    Upravo naš sistem služi da izvozi sposobne i pametne – i nije neki sistem je to ono sto i ja mislim da je nas problem. Statistika to potvrdjuje. Recimo, svaki drugi svrseni ETF-ovac je vani…

    A sto se tice koriscenja inteligencije, malo cu da karikiram: najteze je dok se dete ne osamostali, tamo negde iza 40-te… 😛

  7. Pingback: Tweets that mention Znanje i obrazovanje | D E D A B O R -- Topsy.com

  8. Dozvolicete mi malu, gorku korekciju, gospodo… Izvoz se naplacuje, ili bi bar trebalo…
    Nas obrazovni sistem ne izvozi kadrove, on ih poklanja ili rasipa… nazalost.. Mada sve teze ih i stvara, obzirom da kvalitet i kredibilitet stecenog obrazovanja ubrzano devalvira stancanjem cudnih diploma.

  9. Znanje i skolovanje je najvaznije, samo to puno njih nazalost jos nije shvatilo, jer upravo ta zanimanja su najmanje placena

  10. Slažem se skroz sa Apartmanima Hrvatska….

  11. Naravno da su znajne i obrazovanje najvazniji al danas je faca bilo tko a drugi gledaju kako im diplome skupljaju prasinu dok rezu salamu u ducanu…

  12. I ja se obrazujem al ne vidim ispred sebe presvijetlu buducnost ukoliko ne znojim krv i ne nadjem dobre veze…

  13. A uglavnom sa vezom možeš sve što poželiš a nažalost u ovo vrijeme najbolje prolazi zlatna mladež čiji roditelji imaju brdo para i sve potplačuju ….:(

  14. slažem se skroz sa Arista jahtama sve su to mutni poslovi , svak nešto mulja …..!

  15. Pa naravno da mulja mulja bi i ja da imam s čime da muljam!

  16. Muljanje je zakon!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *