Burn out sindrom i Digital fatigue

Reading Time: 4 minutes

 

 

 “Burn out” sindrom i  “Digital fatigue”

 

Dve ” moderne” bolesti  na koje moramo da obratimo pažnju pre nego odemo u krajnost koja nam ništa dobrog neće doneti. Burn out sindrom bi preveo kao iscrpljenost organizama do krajnje granice a digital fatigue kao digitalno magnovenje ili iskrivljenu sliku (moji prevodi).

Burn out sindrom nije, ali teži da postane bolest slična depresiji ili jedan od največih faktora koji vode u stanje depresije uz veliko fizičko opterećenje organizma. U nekim medicinskim studijama, u poslednoj fazi burn out sindorma, postoji mogućnost poistvećivanja sa najtežim oblikom depresije. Sindrom je najviše vezan za gubitak energije zbog predugog rada.

Digital fatigue je poremećaj u percepciji koju naš mozak ima u primanju vizuelnih i zvučnih signala kojima smo okruženi i javlja se kao posledica premorenosti, iscrpljenosti i predugog rada.

O obema se možete informisati na pretraživačima, dovoljno je uputiti pitanje “šta je…?”, Malo je o tome pisano do sada i skoro da se niko nije ozbiljnije bavio ovim stanjima.

Smatram da su izuzetno veliki problemi koji se javljaju kod osoba koje dozvole sebi da  “udju” u burn out sindrom. Ovo se pogotovo odnosi na community menadzere, ljude koji se bave SM profesionalno (SM- društvene mreže).

Nekoliko je jasnih razloga zašto izdvajam ovu ciljnu grupu, ali treba imati u vidu da se ovo odnosi na mnoge profesije:

– gubi se mogučnost racionalnog razmišljanja,

– prebrzo se donose odluke koje često ne budu ili su manjeg kvaliteta,

– zbog loših odluka ulazi se u rizik pokretanja komunikacijske krize koja otvara nove,

– afektno stanje uzrokuje nepromišljene stavove,

– posledice lose komunikacije su nesagledive,

– ne priznaje se loš rezultat, ne prihvataju se činjenice.

– raznorazni izgovori postaju zamena za sve.

Na burn out sindrom još i vise utiče digital fatigue. Lošom procenom, iskrivljenom slikom i potpuno pogrešnom percepcijom, u startu:

– gubi se mogućnost “biti par koraka ispred”,

– šala nije šala nego znak za svadju,

– i najmanja sugestija je največa kritika i znak za afektno reagovanje.

Možemo zajedno nabrajati sve ono što je vidljivo kod osoba sa ovim problemima, ali je možda uputnije stvoriti sliku svih negativnih stvari koje dolaze kao rezultat ovakvog rada.

Treba biti pripremljen i dočekati ove trenutke svesno i samokritično. I reagovati na prvi signal premorenosti. Najbolje bi bilo kada bi sebi priznali ovo stanje s početka, kada još racionalno i bez digital fatigue momenta razaznajemo simtome. Ili nas predpsotavljeni ili neko nama blizak ne opomene posle nekoliko učinjenih grešaka.

Ukoliko reagujemo u prvom/pravom trenutku, lako ćemo prevazići ove probleme.

Osoba sa burn- outom se oseća puno bolje kada se reši problem, napor ili situacija koja ga je prouzrokovala.

Prva i osnovna stvar je posvetiti se sebi! Smanjiti broj radnih sati, uzeti asistenta, prebaciti deo poslova na kolege, okrenuti se svim onim stvarima koje će opuštajući delovati na nas, a koje  godinama sklanjamo od sebe forsirajući posao na prvom i jedinom mestu.

Obzirom da SM menadzeri nemaju radno vreme i mesto sa koga rade, moraće dobrano da se potrude. Gubitak posla je u odredjenim situacijama pobeda i za njih i za njihove klijente. Bolje je vratiti posao, predati ga drugome nego unakaziti sve do tada uradjeno. Ukoliko postoji mogučnost prebacivanja posla na podizvodjaća ili kolege iz ekipe – nije loša varijanta. Bolje je nadgledati odredjeno vreme i davati smernice i sugestije nego direktno biti u poslu.

…ljudi koji rade po 11 i više sati dnevno imaju 67% veče mogučnosti da obole za koju od srčanih bolesti nego oni koji rade ob 9-16.00!(http:/news.discovery.com/human/long-hours-influence-heart–disease-risk). A znate da su ljudi koji se bave SM obično baš ljudi koji obično spadaju u prvu kategoriju. Zato je jedna od preporuka i to da ste barem jedan sat dnevno diskonektovani te da ne proveravate sve vreme šta se događa na SM ako niste osoba koja se time profesionalno bavi…

…reči su Miloša Čirića

Takodje, kada se bavimo sobom, moramo razmišljati o svom fizičkom stanju u kojem se naš organizam nalazi. Stalno sedenje za računarom, premeštanje iz kreveta, na fotelju ili radnu stolicu, te sedište automobila i raznih stolica sa kojih sastančimo, doprinosi da naš organizam bude mnogo brže u zamoru tokom dana od onih koji imaju iole malo kondicije. Svakodnevne šetnje, povremeno trčanje ili neki lagani sport koji će nas relaksirati, joga, umnogome će doprineti da:

– makar na kratko budemo diskonektovani i van materije,

– da komuniciramo sa ljudima drugih interesovanja,

– dobijemo info iz “spoljašnjeg sveta” od koga smo se odavno otudjili,

– i tako dalje…

Svakim danom profi CM imaju sve većih potreba da rade vise nego predhodnog dana, da čitaju i uče vise nego što imaju vremena, da prate dešavanja na nekoliko “fronta” i ono najgore:

Jako težko investiramo novac u učenje i prenos znanja, pa »svako« ko ima otovren nalog na FB ili Twitteru, več misli da zna oblast. Da ne govorim o onima koji misle da su oni to sve izmislili  na našim prostorima…

..reći su Miloša Čirića

– svakodnevni susret sa “znalcima” i nekim novim beskrupuloznim “nalozima” na DM sa jasnim ciljevima. O njima nekom drugom prilikom.

Do tada, dobro razmislite posle čitanja ovog teksta. Obratite pažnju i na tekst: “Isplanirajte vreme, budite bogati”

Zahvaljujem se Dragani Djermanović i Milošu Čiriću, čiji me je intervju “Ono što nam niko ne govori o društvenim medijima”   inspirisao. Verujem da sam delom dao nekoliko odgovora na ovu temu, te da je ovo tek inicijalni tekst o temi o kojoj se tako malo govori…

Voleo bih da se i sami uključite svojim komentarima ili blog postovima na ovu temu, da na taj način podelite svoja saznanja o ovoj temi! Hvala.

Ljubav, muzika i sve nešto lepo…

 

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

5 Comments:

  1. Širom Evrope i SAD je skroz prihvaćen termin “stress leave”, dakle kao “sick leave” odnosno bolovanje, samo je ovo prvo izazvano stresom i burn out sindromom. Termin je prihvaćen, ali u praksi ljudi koji iskoriste “stress leave” ostaju obeleženi u HR sistemu, pa je šansa da budu unapređeni minimalna. Mač sa dve oštrice, jer ko prizna da je kontinuirano pod stresom i zatraži tajm aut, neformalno je proglašen za nekoga ko nema dovoljno kapaciteta da radi pod pritiskom i postiže optimalne rezultate.

  2. Tamara Bekčić
    Odličan komentar! Ujedno i ideja za neki naredni post. Hvala puno!
    Ako želiš napiši post i budi gost bloger kod mene, dobrodošla si.

  3. > Burn out sindrom

    Been there, done that :((

    + što menadžerska, ne community managera nego managera, odgovornost podrazumeva i ostvarivanje (počesrto nerealnih i na konkretnim pokazateljima) neutemeljenih rezultata poslovanja.

  4. Pingback: Top menadzeri, upravljanje vremenom - D E D A B O R

  5. Pingback: Šta tebi oduzima dah? - D E D A B O R

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *