Community menagement, da, što da ne

Reading Time: 7 minutes

Mislite da je lako raditi kao Community Menager?

Nijedan posao nije lak. Svaki nosi neke izazove, teskoće, odgovornosti. Za svaki je potrebno imati znanja, umenja, specijalnih veština i slićno.

Posao CM je izuzetno zanimljiv, ali i odgovoran, težak i traži potpuno predavanje i profesionalizam.

Iz mog dosadašnjeg iskustva bih izdvojio par primera koji na jasan način oslikavaju mnoge poteškoće sa kojima se CM mogu susresti.

Forma je izmedju klijenta, poslodavca, CM i zahteva.

Elem, poslodavac nalazi klijenta. Poslodavac angašuje CM ako sam ne radi taj posao. Veliki poslodavci radije angašuju CM jer imaju još poslova pride i angažovanja na drugim mestima, dok “mali” sami rade i sami su svoji majstori.

Ja nisam ni mali ni veliki, ja sam jednostavno angažovan puno puta od “velikog” poslodavca. Namereno pravim ovakvo poredjenje jer pojedini angažovani ljudi sa net scene imaju neka drugačija iskustva .

Moja su izuzetno pozitivna. Videćete u narednom delu teksta .

Kratak odgovr bi bio: zbog izuzetnog poslodavca kojeg sam imao, zbog velike pripreme za rad, zbog profesionalnog  odnosa prema poslu/klijentu i poslodavcu, zbog dugotrajnog dnevnog angažovanja i zbog mnogih sitnica koje proistiću iz znanja i iskustva.

Klijent traži i zahteva za svoje novce ono što mu poslodavac nudi, ili ono sto klijentov stručni tim zamisli, ili ako ima sopstvenu strategiju…Ako nema, može se ponuditi i kompletna strategija na odredjenom makro ili mikro planu, sa jasnim ciljevima i planiranim očekivanim rezultatima.

Cene su jako bitne i svi klijenti koji imaju jasan precizirani budzet za ovakve namene u startu imaju veće šanse  da uspeju u svojim namerama. Oni koji idu ad-hok, nespremni i sa  nedefinisanim ciljevima ili budzetom, stvaraju problem sebi, poslodavcu i ponekad CM 😛 …

Unapred su predodredjeni za neuspeh, ili kratkoroćni uspeh i naravno za zaborav, sa nenormalnim i nesagledivim posledicama.

K ad vas pospu katranom i perjem, nikada se nećete otresti i oprati. Još kada vam to urade ljudi koji imaju uticaja u off  i online svetu, bolje pojedite sopstvenu žućku i ne ulazite u posao…

“Lako ćemo” – ne postoji!!!

Poslodavac se trudi da osmisli strategiju na najbolji moguci naćin. E da bi to bilo kako treba, ulazi u najmanju poru i saznanja za koja često ni sam klijent o sebi nije znao do tog trenutka.

Interesantno, zar ne?

Pa da li mislite da poslodavac može biti svako? Neko sa nekim kratkim iskustvom na netu? Jok, poslodavac mora da zna, a da bi znao mora mnogo i stalno da uči. Mora da ima jak tim oko sebe i bogato iskustvo. Mora da zna kada je lepo i kada je “krizno”, mora da zna da je strategija ZAKON od koje se ne odstupa ( osim u odredjenim situacijama) i koja vodi do cilja. Mora da bude spreman na sve izazove i klackalice, na prepone i dužine, na LJUDE i Ć UDE!!!

Ovo zadnje je najteže.

Sve ovo mora i CM da zna. U stvari, može i da ne zna, ali onda neće imati poslove jer niko neće neznalicu da angažuje…Simpl 😛

Jedan od ogromnih problema je kada klijent i pored angažovanja poslodavca misli da u nekom sledećem trenutku zna sve za samostalno vodjenje strategije pa mu se to vrati kao boomerang sa konrta rezultatima. Osim kada strategija podrazumeva vremensko uključivanje klijenta u obuku i samostalni rad ( a to je definitivno najbolja varijanta i za klijenta i za poslodavca), ili kada klijent naglo prekine iz raznoraznih svojih razloga dalji rad.

I da se vratim na CM.

Kada poslodavac angažuje CM daje mu otvoreno do znanja ko je klijent i rok za potvrdu posla ili odbacivanje istog. Za to vreme CM MORA da “udje” u strategiju, da udje u “kožu” klijenta i da dobro sagleda sve pozitivne i sve negativne strane sa kojima će se susresti u narednom periodu  ako prihvati posao.

Za mene lično je izazov bio prihvatanje posla koji je bio vezan za engleski jezik ( foliram se da ne znam engleski 😛 ) i za tehnologiju koju nikada nisam znao, pa pre prihvatanja tog posla danima sam učio termine, koncepciju i sve vezano za taj brend. Mukotrpno i dugotrajno ali izazovno i sa puno rezultata pozitivnih, naravno… 😛 I za mene lično jer msatram das am u tom trenutku puno napredovao, i za klijenta jer je dobio pozitivne rezultate angaćovanjem posodavca!

Poslodavac je prihvatio mene kao CM zbog nekih drugih karakteristika koje posedujem, imajući poverenje da ću uspeti da savladam sve i donesem  rezultate. Hvala mu zbog toga,lol.

Sve vreme je google prevodilac ukljućen, sve vreme su  pored mene stajali rečnici i knjige iz engleskog, sve vreme sam imao na raspolaganju osobu koja izuzetno zna engleski pored sebe.  Više sam knjiga pročitao o tehnologiji i samom brendu nego na mom fakultetu,lol… Pratio sam sve one ljude iz niše koji se bave time i porčitao sve što su ikada napisali…i još svašta nešto ( ne moram sve da pričam,lol ).

Poslodavac je bio u svakom trenutku prisutan na bilo koji naćin za mene kao CM. U sred noći, u sred dana, vreme ne postoji. Postoji samo timeline i ono što svi vide.


Naravno i rezultati. ROI je čudo, ROI je zakon za klijenta i poslodavca!!!

Za drugog klijenta poslodavac je prihvatio već gotovu strategiju sa kojom se nismo slagali ni poslodavac ni ja kao angažovani CM ali smo odradili posao profesionalno i sa mnogo uspeha.

Ovo je mnogo jako iskustvo!  Vidite da je neko uradio strategiju koja nije dovoljno pozitivna koliko može bolja da bude i  kada vi na “terenu” nemate odrešene ruke da budete konkretniji u “branju jagodica”. Odlična stvar je u svakodnenvom pračenju ROI-a  zajedno sa poslodavcem i krajnjeg izveštaja na osnovu toga. Na osnovu  dodatnih stvari koje klijent nikada neće videti a koji se sastoji od ogromnog i mukotrpnog rada da bi se povećali rezultati sa postojećom strategijom.

Preporuka: nikada ne prihavati skroz  “zatvorene ruke” osim ako vas nisu DOVOLJNO platili za tako nešto. Zbog takvih poslova gubite kreativnost, idejnost, slobodu.

Neki tamo klijent je prihvatio predloženu strategiju koju je uradio poslodavac. Poslodavac angažuje CM. Opet priča ide iznova. Kompletno ulaženje u nešto novo, nešto neverovatno i nešto što na našim prostorima niko profi nije radio do tada.

Wau kakav izazov? Da ili ne, pitanje od million razloga za danonočno razmišljanje.

 

Samo budala može na prvu loptu da prihavati i “najlakši posao”. Takav posao ne postoji.

Postoji posao iz kojeg proizlilaze rezultati i koji je na sebi svojstven način izazovan, specifičan i slićno. Ako  postoje rezultati, posao je uspešan. U suprotm, i  CM i poslodavac mogu da okače kopačke o klin. Odmah… Izgovori  i opravdanja ne postoje.

Nema” ili jesi ili nisi”, samo JESI i REZULTATI!!!

Prihvatanje posla je mnogo teži deo. Pripreme i strategija, učenje i predvidjanje otežavajućih okolnosti iziskuju naporan i dugotrajan rad.

Recimo da me angažije Ceca Veličković, unapred znam da ne bih prihvatio posao CM za milione dinara mesečno. Na prvi pogled izgleda zanimljivo, lako. Medjutim, ajde da udjemo u suštinu i zamislimo sebe zatvorene u kuci na godinu dana. Zamislite samo koliko tu ima emocija, pogotovo kada se radi o ženskom biću? Zamislite koliko tu ima otežavajućih okolnosti i koliko antifanova…

Ovde ću prestati. Vi kako hoćete? 😛

Ajde sada da zamislimo gradsku cvećaru?

Trebamo saznati sve o cveću. O pakovanju. O distribuciji. O nabavci i cenama. O klijenteli. O dostavi. O stalnim kupcima i potencijalnim. O komapanijama kojima bi mogli da prodamo veće količine. O damama i EMOCIJAMA koje cveće nosi u poruci …

Takav posao bih prihvatio bez mnogo razmisljanja ali sa veoma ozbiljnim pripremama. Još veći izazov bi mi bio kada bi imali konkrurenciju na timeline-u! Idealno…

Ajde sada da zamislimo veliku kompaniju sa puno zaposljenih radnika. Recimo RTB Bor. Ima 5000 radnika koji imaju odlične plate u ovom trenutku. RTB Bor od koga grad i okolina zavise u svakom pogledu. Sa ljudima iz okruženja koji nemaju posao niti šansu za isti.

Pogledajte koliko socijanih pitanja je pred svima nama. A tek stručnih.

Prvo: koliku podršku u informacijama možemo dobiti iz samog RTB-a Bor? Pa vrlo malo ili nimalo. Predpostavljam? Ne mora da znaći , ali uvek polazim od najgorih varijanti. A vi?

Da li bih prihvatio angažovanje? Uz odredjene uslove- DA. Najverovatnije NE. Čak i da mi dobro plate. Zašto? Zato što novac nije presudan u svakom poslu. Ako u startu vidis da nećeš imati podršku, teško da možeš na kvalitetan način da odgovoriš zahtevima CM.

Kada su ovakve glomazne kompanije u pitanju, najobolje bi bilo da kao CM uporedo sa poslodavcem udjete u komapniju, napravite tim ljudi i odredjeno vreme edukujete ljude koji će sami kasnije nastaviti posao. I da to bude deo strategije.

Imate bolje rešenje? Uzmete kintu i pravite se veliki CM! Odlična ideja, sa kratkoročnim dejstvom.

Ajmo sada da uzmemo kao primer lični nalog.

Evo moj je @DedaBor. S početka geekovi su smatrali da šumim i opterečujem timeline. Unfolow. TNX.

Kasnije su se uključili mnogi poput mene sa tra lalalala twitovima. Trenutno su aktuelni biznismeni i političari, glumci i sportisti. Welcome!!!

Da ne dužim, poenta je: ljudi imaju izbora i traže ljude. Niko ne voli bot mašine sa samoreklamirajućim linkovima i twitove koji nemaju emociju. Postoje niše ili odredjene interesne grupe, opcija follow i unfolow i matematika je prosta. Pratiš i učestvuješ ili ne. Mnogo je razloga za vodjenje sopstvenog naloga.

Moji razlozi su jasni i mnogo puta svima dati na znanje: dobra šala i opustanje, sakupljanje kvalitetnih informacija, direktni kontakti, superiška konverzacija sa istomišljenicima i onima koji to nisu  i slicno. A da, redovno reklamiram i kačim linkove kada objavim nešto na blogu.

Hajde sada da uporedimo lične i profi naloge:

-lični nalog može biti opušten, u skladu sa trenutnim raspoloženjem , hejterski, ponekad vulgaran i slično.

-profi nalog ( ili kompanijski ili nalog kojeg vodimo) mora u svakom trenutku jasno i nedvosmisleno da vodi i usmerava u željenom pravcu ka postavljenim ciljevima. Najbolja varijanta je kada se uključe emocije i povremni  “izleti” u konverzaciju sa ostalim “nalozima” da se vidi da iza naloga stoje LJUDI, živi ljudi

Ako izvučem suštinu iz celog teksta, neki moj zaključak je: CM  je jako težak i zahtevan, odgovoran i izazovan. Ne može svako da ga radi i pored činjenice da veliki broj ljudi smatra kako je lako raditi kao CM.

Birajte poslove jer nikada nećete adekvatno  odgovoriti baš  svakom zadatku.

Birajte poslodavce jer nije svaki poslodavac “veliki”. Ne izbegavajte  “male” poslodavce.

Ako idete direktno prema klijentu, birajte i dogovarajte strategiju gde nećete biti  glupava mašina, već kreativac i neko ko će dati veliki doprinos celom projektu.

Dobro razmislite pre prihvatanje posla. Neka vam novac ne bude odlučujući factor u izboru.

Uporedjeni su nalozi i dati primeri. Klikom na bilo koju sliku imate odlične priloge vezane za temu posta!

Na istu i sličnu temu obavezno pročitajte teksotove:

Novo hit zanimanje- Community  Menager kod Dragana Varagića

Lično iskustvo  ili škola community menagementa koju trebate izbjeći kod Hane Kazazovic aka CuberBosanka

Upravljanje online zajednicom (community management) iz prve ruke kod Dragane Djermanović

Pored odličnih tekstova obavezno pročitajte komentare koji su zlata vredni.

Sta vi mislite i kakva su vaša iskustva?

 

 

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

14 Comments:

  1. volim kako ti radi mozak! 🙂

  2. Odličan tekst sa mnogo korisnih informacija 🙂

    Ko god ti rek’o da opterećuješ TL nije normalan. Mora da je neki “veliki” 😉

  3. Ti si Vlado napravio odlične stvari! I tu moram da dodam: nije sve do brenda ni poslodavca, veoma je mnogo do CM-a!

    Za one koji ne znaju, sa Vladom sam u kontinuitetu na više projekata sarađivala preko godinu dana! Neki od klijenata su lokalni neki internacionalni. Bilo je zaista dosta dobrog posla i što je važnije dosta dobro urađenog posla.

    Nema previše ljudi kojima bih u prste stvaila reputaciju brendova za koje sam radila u proteklom periodu, međutim Vlada je No 1 na toj listi!

    Hvala ti zaista!

  4. Dobar članak, vidi se da nije šminkerski nego iz iskustva mada se ne zalazi u dubinu problema ali je ipak više nego dovoljan za brzoplete CM-e.

    Samo naprijed, svima nama treba hrpa iskustva da se pronađemo kao pobjednici, jer CM je relativno vrlo novo zanimanje na našim prostorima ex-yu regije.

    pozdrav 😉

  5. U odgovoru Cyber Bosanki: eki veliki, kome je mali…broj posetilaca?! XD

    Tekst je odličan, mogla bi se od njega napraviti knjiga u onom “For Dummies” fazonu, ili, kako su kod nas to preveli, za neupućene.

    (I da, management, sa A…)

  6. Pingback: Dobrodošli u Traženje posla 2.0 « Gastarbajter

  7. Dobar community moze da zavrsi pola posla .. vredi svakog truda odrzavati ga i ulagati u njega..

  8. Ja govorim iz svog ličnog iskustva – poslodavca i CM – dva u jednom :))

    CM može da pomogne sajtu, blogu i kompaniji na kraju. No, i on je samo delić “marketing strategije”. Meni je žao što mnoge kompanije nisu hrabrije i što nema mnogo više CM-ova… Sa druge strane, to je i ogromna šansa za Vladu i ostale “CM gurue” – vaše vreme tek dolazi.

    Kada na svakom čošku bude po jedan CM (a desiće se i to) onda ćete imati drugačiju vrste borbe (nelojalna konkurencija, damping cene i slično…). Zato mislim da je ovo sjajna prilika na mladom i nerazvijenom tržištu…

  9. Pingback: Šta community menager treba da zna | D E D A B O R

  10. Pingback: Komunikacija je najbitnija na društvenim mrežama | D E D A B O R

  11. Pingback: Radite kao CM | D E D A B O R

  12. Zanimljiv tekst. Jako korisna priča, prevashodno poučna priča za nove generacije CM-a.
    Od kada sam počeo da pratim tvoj blog, Draganin, Draganov, Milošev…, saznao sam puno toga čega nisam mogao da čujem tokom fakultetskog obrazovanja! Tek sada, učim nešto novo, zanimljivo…

  13. Na fakultetima nema profesora koji ovo predaju i za njih je ovo novina.
    Dragan Varagic i Dragana Djermanovic se posebno isticu kreirajuci sadrzaj od znacaja. Svakako preporuka!!!

  14. Would you be taken with exchanging links? dddkgkdeabag

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *