Na blogu Muke i pouke iz dijaspore- Gastarbejter ima zaista odlicnih postova koga interesuju teme vezane za zivljenje tamo negde preko..
Poceo sam redovno da citam i komentarisem taj blog , a od kad blogujem pratim i neke nase ljude koji su vani, tacnije Sarah, Afroditu, Bas se lako Pamti, Elektrokuhinju i jos neke, nek mi ne zamere ako se ne setim u ovom trenutku.
Prvo sam pomislio da napisem komentar , ali sam u startu odustao jer znam da bi poduze pisao i da bi se izgubio u onom malom kvadraticu, pa resih da napisem post kod mene.
Slazem se da ne postoji mlacenje para, ali da postoji mlacenje prazne slame, kao i gluposti, u to sam se uverio sto puta u realu,lol 😛
Kako god razmisljam o mlacenju para, o raznim mitovima koje imamo mi koji zivimo u Srbiji, a onda preslisavajuci svoje iskustvo i sve ono sto ja znam o ovoj temi, dosao sam do zakljucka da moj odgovor na ovu temu ide u sasvim drugom pravcu. Na ime, moj odgovor postavlja neka druga pitanja a moze se samo izvuci jedna jedina stvar koja mi stalno pada na pamet i ne dozvoljava mi drugacije da razmisljam: mlacenje para je toliko nebitno, kao i kolicina para, naspram mlacenja vremena koje mozemo sebi da damo i upotrebimo ga samo za sebe i na svoj nacin. Onako kako smo mi to zamislili.
Probacu da uparalelim sa sportistima: nisu sportisti u vrhunskoj formi ako mogu dugotrajno da se forsiraju ( trce, plivaju, skacu ili bilo sta sto izaziva prevelike napore za ljudski organizam), nego :ako mogu za najkrace moguce vreme da vrate organizam u normalu.
Tako isto i arbajtovanje i mlacenje para. Nisu bogati ovi sto mnogo mlate pare, nego ovi koji imaju najvecu kolicinu slobodnog vremena .
Medjutim, kod nas u Srbiji vecina ima i previse slobodnog vremena, pa ova teza pada u vodu i gubi svaki smisao. Ali kod ljudi koji su radoholici ( i sebe svrstavam u njih) , kod ljudi koji zaista zavredjuju svaki dinar koji zarade tokom meseca, za njih je slobodno vreme i vise nego najdrocenije, cak mnogo vise od para…ili materijalnih satisfakcija.
Pored svih prica koje stizu sa Zapada, ovu o mlacenju para, dopusticu sebi da ocenim : odlican 5 , jer je realno napisan i definitvno rusi sve moguce mitove, a pre bih rekao : dokona razmisljanja zavidnih ljudi koji imaju i previse slobodnog vremena da vode racuna od drugima a da kukaju nad sobom i svojom sudbinom. Takvih je i previse u Srbiji, ali nam je to sistem omogucio, dok je realna slika da smo mi kao narod i vise nego vredni i kada udjemo u kolotecinu, radimo bolje od bilo kog zapadnjaka. Ovde idem u sasvim drugu pricu, pa cu prekinuti …
Cini mi se da se ponovo gubim po mom obicaju, i da nisam bas bio konkretan. Bitno mi je da sam dao doprinos celoj prici, a najbitnije mi je da sam procitao konkretne stvari u koje 100 % verujem, po prvi put !!!
Procitala sam tekst koji si prilozio. Sta da dodam osim da je tako, kako pise. Sve zavisi bas od obrazovanja i posla kojim se bavimo. Ja sam u austriji u najrazvijenijem njenom delu sa visokim standardom, visokim platama ali i cenama.
Moze normano da se zivi, da se planira, da se izlazi i putuje.
Skoro da nema neizvesnosti.
Mi smo vredan narod, samo nam treba cvrsta ruka 😀
Sve se da dovesti u red. Nasi radnici su jos uvek na ceni. 😀
Pozz
Ja uredno mlatim praznu slamu i citam o raznim mlacenjima 🙂
Sarah
Mislim cak da nema potrebe za cvrstom rukom, dovoljno je bonitet i mi radimo ko na takmicenju. A imamo i mnogo imperativa za rad, kad smo sigurni u rezultate…
Zelena vrata
Nisi jedina, Vidis da sam i ja tu, mlatim za trojicu, sve u sesnaest… 😛
Primetio sam taj blog pre nekoliko dana i dobar je.
Onaj ko je naucio da radi, ili mu je priroda takva, radi k’o sumanut ma gde da se nadje. Nije u pitanju samo cvrsta ruka. Moja baba bi rekla: “ima /ili nema/ teraca na srce”.
Deda, hvala za linkovanje, pocastovani smo 🙂
Marko
Nekoliko njih pise na tom blogu i svi su zanimljivi, ali ono sto je bitnije je to sto su realni.
Elektra
Slazem se sa tobom. Nema ladno za one koji hoce da rade…
Gasterbajter
Nema na cemu, zadovoljstvo je moje. Pratim redovno sta p[isete i uzivam .. Hvala vama…