Ovaj tekst sam dobio kao spam u jednom od komentara ovde na blogu…
Odlučio sam da ga prenesem u blog post. Pročitajte i ako imate valjan savet, ostavite komentar ispod.
Siguran sam da nekome može pomoći! Hvala vam puno.
Zaljubila sam se u muškarca i prva stupila u kontak sa njim.
Odmah mi je saopštio da je u vezi, a ja sam rekla da to poštujem i da neću da se mešam.
Međutim, na njegovo insistiranje mi smo nastavili da se viđamo dva meseca. Bez obzira na to što mi je sa njim bilo veoma lepo i što sam se osećala poštovano, zahtevala sam da se odluči između mene i nje.
S jedne strane mi je rekao da nije zadovljan u vezi sa njom, ali da nema srca da je ostavi jer je ona vrlo strpljiva i taktična osoba, da ima razumevanja za njega. I da mu je vrlo privržena, te da je neće napustit zato što je upoznao mene i što mu se sviđam. Da je i inače veoma nemirnog duha i, s vremena na vreme, zna da zavede devojke. I zbog nečega što je možda prolazno neće da donese ishitrenu odluku.
Mi se u ovom trenutku slažemo, ali šta će biti posle?
A sa druge strane, ja sam fina osoba i zaslužujem mnogo više, neće prolaznu vezu sa mnom, tako mi kaže. Iskreno, i ja želim zdrav odnos, potičem iz neskladnog braka, otac konstantno vara majku i dobro znam šta znači biti u ulozi njegove devojke.
Možda treba napomenuti da je njemu 40, a meni 27 godina. Da iza sebe imam vezu od pet godina u kojoj nisam uspela sa se ostvarim, i da znam šta zači voleti nekog više kao prijatelja nego kako partnera. Tako da razumem i njega.
Na moje insistiranje dogovorili smo se da se više ne viđamo i ne čujemo, da je to najbolji način da nam se srede misli i osećanja.
Moje pitanje je: ako zatraži da se vidimo, da li da budem odlučna i ne viđam se s njim dok ne raskine sa devojkom? Ili da ipak nastavim s njim?
Kroz život sam shvatila da nije sve crno ili belo i da ne treba biti isključiv. A opet, bojim se da samo pravdam svoju želju.
Moram da kažem da nisam zaljubive prirode, ali da mi se ovaj momak veoma sviđa i da sam uprkost zatvorenosti skupila hrabrosti (doduše posle sedam meseci) da mu prva priđem.
Ljubav, muzika i sve nesto lepo…
Devojka je dovoljno inteligentna i realna da verujem da će najbolje sama doneti odluku. Saveti ovog tipa su uvek nezahvalni. Prvo mora da odluči da li želi da bira pameću ili srcem u životu, i koje joj je od ta dva do sada donelo više radosti, a onda da izabere. Srećno!
E jebiga….
Ovo mu dođe k’o “draga saveta”….
A jel’ momak ima devojku ili ženu, ali je to zanmaskirala?
Uostalom, šta ima veze…. vošti dok ide….
Pa, nije ona baš takva neznalica. Pita se, ma nemoj, zna ona šta joj je činiti. Samo neka posluša svoje srce! Šta tu može da joj se savetuje?
Može i ne mora da se opeče i tačka!
Pozdrav Deki! 😀
DEKO, SREĆAN TI RODJENDAN! 😀
Obzirom da pominjete sličnog oca po ponašanju, treba da raščistite da li želite reprizu tate, bez obzira na kvalitet i posledice, jer to je u vašem arhetipu muškarca ugradjeno, ili želite da živite srećno i zadovoljno, potražite savet profesionalca jer će vam se šema ponavljati dok ne ukapirate da imate ugradjen program u porodici, koji vam donosi odluke a ne vi. Problem je čest, imala sam tri duge veze, računam i brak, i uvek sam se u suštini vezivala za istu ličnost u drugom pakovanju, dok nisam ukapirala o čemu se radi.Tu je obično vrlo teško raskinuti jer kako da ostavite tatu to je nevaspitano,
Violeta Diković je poentirala u čemu je ključni problem iznoseći detalje iz svog života, tako da bi bilo dobro da se vidi čitav njen komentar. Ja bih suptilnije rekao: “beži koliko te noge nose” ili brutalnije: “odjebi ga”. Ali, ukoliko osoba ne shvati i ne prihvati da se u stvari “kači” za tatu (jer mu se podsvesno sveti) i preuzima ulogu svoje majke paćenice (jer se solidariše sa njom), iste greške u ljubavnim odnosima će i dalje ponavljati kroz život. Suština je da ne treba on da se odluči, nego ona.
Ha ….ha Violeta je verovatno psiholog…..