Šta u Srbiji možete uraditi sa najvećim priznanjem, nagradom iz oblasti poslovanja?

Šta u Srbiji možete uraditi sa najvećim priznanjem, nagradom iz oblasti poslovanja? U ovom trenutku!

Iskreno bih voleo da demantujem sebe i u narednom periodu napišem kako mi je nagrada Najbolji poslodavac otvorila vrata u nekoj velikoj kompaniji, na nekoj od odgovornih pozicija…

Ovo sam napisao pre nekoliko godina, odmah posle dobijanja iste.

Nisam vidovit, samo realan, što se pokazalo u narednom periodu kada, ne da nisam dobio nikakvu ponudu, nego sam postao tehnološki višak i ostao bez posla. 

Ponuda, kako to zvuči neprimereno u Srbiji, osim ako nisi podoban!

Šta to konkretno znači?

To znači da u našem okruženju, velike kompanije ili imaju dil sa političkim strukturama, ili su jednostavno gluve i slepe za unapređenje svog poslovanja.

I da budem još konkretniji – rekao bih da i u tim kompanijama sede neki „menadžeri“ koji, bojeći se za svoje radno mesto, čine sve kako bi u svojim redovima imali samo poslušnike ili one koji su im „nametnuti“. Zbog takvih, kod nas nema mesta za najbolje!

Zašto bi zaposlili onoga ko zna, može, hoće, kad mogu da zaposle nekoga ko je puki izvršilac, nekoga ko veže konja gde gazda kaže.

A oni, budale sa Zapada, skupljaju najkvalitetnije i najvrednije ljude iz celog sveta, daju im odgovornost i velike projekte, pa onda, zajedno sa njima, postojano napreduju. Nekad je taj napredak mali, ali je napredak i rezultati su itekako vidljivi.

Mi u Srbiji se lako odričemo najboljeg kadra, sada već, bez pardona, javno poručujemo – idite odavde, neka vas Sunce neke druge zemlje greje, jer vas naše neće ni dotaći.

Svojim primerom šaljem istu poruku mladima koji ne mogu da nadju posao, pa tako ni da dokažu koliko mogu i vrede.

Da, sasvim je jasno da možete da radite kvalitetno, da unapredite svoje okruženje, da dobijete najprestižniju nagradu, a da to nije nikakva garancija za napredak vas samih, naprotiv. Takvi ćete zasmetati onima koji ne znaju, neće, gledaće kako da vas se reše, jer remetite njihov mir, ne puštate da, ušuškani u položaje koje nisu zaslužili ničim osim poslušnošću, žive svoje trenutke slave. Tretiraće vas kao niža bića, a ne kao potencijal koji treba iskoristiti.

Ne znam zašto, ali ja nikad ne prestajem da se nadam da tome mora doći kraj. Pre svega zbog svoje dece, koju ne želim da viđam jednom u pet godina, a taj se trenutak opasno približava jer su skoro odrasli, a i zbog sebe, jer ne mislim da se život završava u pedesetim. Ja hoću tek da ga počnem, nov, bolji, kvalitetniji. Jer znam da zaslužujem.

Fotku napravila Olga Mrković Maksimović!