Kutak za dušu

Reading Time: 2 minutes

 

 

Limundopis by DedaBor, prva stanica – okupljanje u Užicu,mnogo ljudi, velika vrućina, umor, glavobolja… Ne baš obećavajući početak. O svemu što se dešavalo Deda je već pisao, ja bih volela da vam bar malo približim delić koji je mene očarao. Etno kutak „Lazarevi konaci.“

Domaćin nas čeka i vodi uskim, krivudavim putem kroz šumu kojoj nema kraja, a mrak toliko „gust“ da ti se zaledi krv u žilama. Već mi neki neprijatan osećaj struji i svašta mi se vrzma po glavi, počinjem da zvocam „šta li si se dogovarao, ’de nas vodi bogtepita, što nismo ko ljudi spavali u gradu, bla, bla…“ i onda konačno stižemo pred visoku, starinsku drvenu kapiju, iz koje se lenjo pojavljuje prelepi zlatni retriver. Već sam kupljena! Srce mi se topi od pogleda njegovih velikih, smeđih očiju i istovremeno steže od tuge zbog našeg Astora, koja valjda nikada neće da prođe.

Ulazimo u ogromno dvorište sa nekoliko kućica koje čine jednu celinu, a ipak pružaju mir i privatnost gostima. Svaka je lepa i drugačija, ali jednako topla i gostoprimljiva. Svaki detalj odabran sa ljubavlju i smislom. Sve je nekako kao iz vremena naših baka, a opet ne nedostaje ni jedan segment savremenog življenja. Internet, televizija sa gomilom kanala, moderno opremljena kupatila, kuhinje, apsolutno sve što pomislite, ali  potpuno uklopljeno u taj „starinski“ ambijent. Domaćini ljubazni, predusretljivi i nenametljivi, zaista divni ljudi. Mića i Milica.

U velikoj kući zajednički dnevni boravak i trpezarija, kamin da vam zagreje promrzle prste i dušu, police sa ajvarom, pekmezom i slatkim, tkane prostirke, pletene fotelje – ljuljaške sa debelim, kariranim jastucima u koje celi utonete, oslikane i „obične“ varjače, svima prepoznatljivi „Sirogojno“ detalji, pregršt nečeg lepog, ne mogu ni da se setim, a ni da prepričam. Svakako ga treba videti i doživeti.

Naravno, preko dana onaj jezivi put i stravična šuma izgledaju potpuno pitomo, a vazduh oštar, onako da ga osećate kako prolazi kroz telo kad udahnete.

Verujem da je zimi, kad ima snega, slika potpuno fascinantna. Volela bih i nju da vidim.

Krećemo dalje, domaćini nas prate sa balonom ledene, bunarske vode, osmehom i podignutom rukom koja maše sve dok vas vide. Posle samo jedne noći i jedne zajedničke kafe, osećaj kao da se rastajete od dragih rođaka koje tako retko viđate.

Ako vas put ikad nanese, toplo vam preporučujem ovaj delić zemlje, vredi ga osetiti. Verujte zakletom ljubitelju urbanih zadovoljstava.

Ljubav, muzika i sve nešto lepo…

Vladimir Stankovic

DedaBor#ljubav, muzika i sve nešto lepo...

8 Comments:

  1. Pingback: Limundopis by DedaBor | D E D A B O R

  2. Idilično,kako drugačije…

  3. ja uvek glasam za selo. 🙂

  4. jordan,
    zaista divno mesto za pobeći na nekoliko dana.

    kumo moja,
    odavno me neko mesto nije tako oduševilo, no Berčinovac je ipak nambr 1! 😛

  5. Priroda je predivna, jednostavno ostavlja onaj osjećaj ispunjenosti duše!

  6. Stvarno je prekrasno….:)

  7. Mjesto na kojemu bi poželeo živjeti!!!

  8. Seo,
    baš tako, nekako trenutno zaboraviš na sve probleme i utoneš u mir.

    Istria,
    nesvakidašnja, nikako ne ostavlja ravnodušnim.

    Kućni Ljubimci,
    ja ne bih baš živela, ali otići nekoliko puta godišnje na par dana, mmmmmmm… lek za dušu svakako. 😛

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *