Grad Bor je postao poznat kao grad rudara i bakra. Pre pola veka u njega su dolazili mladi stručnjaci, ljudi željni posla i normalnog života. Odmah su se zapošljavali i dobijali stan, stvarali porodice.
Svi su imali odlične plate, ali i izuzetno težak život.
Rudnik je uzimao svoj danak, mnogo više nego što su umorni radnici dobijali zauzvrat.
Sirene su, nekoliko puta u toku dana, obeležavale silazak rudara u jamu. Onda ih, posle onog nesrećnog bombardovanja nije bilo. Sad su vraćene, a vraćene su i sve one divne rudarske mašine i sve nešto lepo što podseća na rudarski posao.
Na ulazu u grad postavljen je Spomenik rudaru. Rudar se okreće oko svoje ose i u krug, zajedno sa vagonetom.
Svaki dan prolazim pored njega puno puta. I svaki put ga pogledam. On u meni budi nadu da postoji svetlo na kraju ovog životnog tunela i uliva mi ogromnu snagu i optimizam. I veru u sutra kakvo je nekada bilo.
Volim ga!
Ovaj post je deo blogerskog takmičenja liveinspire.com